Професори бањалучке Гимназије до посла на бициклима


Догађај број: 608
Већини нас бицикл је био само скупа играчка у дјетињству, коју смо са одрастањем замијенили још скупљом – аутомобилом. Разлози су разни, а најзначајнији је, свакако, непостојање бициклистичке инфраструктуре која би омогућила да бицикл постане, поред играчке, и превозно средство. Становници се оправдано плаше да возе бицикл по коловозу, куда је и предвиђено, због све већег броја аутомобила на улицама овог, некада бициклистичког, града. Кажем некада из разлога што је Бања Лука још 1931. године, према полицијском извјештају из тог времена, имала 850 регистрованих бицикала, што је овај град сврстало на друго мјесто према броју бицикала на укупни број становника у тадашњој држави. Данас је ситуација мало другачија, и примат у саобраћају је преузео аутомобил. Број регистрованих моторних возила је стално у порасту, о чему нам говоре и подаци Републичког завода за статистику, према којима је укупан број регистрованих возила у 2019. години у Републици Српској био 391515, за разлику од 2015. године, када је тај број био много мањи и износио 345636. Како је Бања Лука највећи град у Републици Српској, тако је и највише оптерећен приливом нових моторних возила.
Присуство значајније бициклистичке инфраструктуре, под којом се, прије свега, подразумијевају бициклистичке стазе и паркинг простори, сигурно би смањило, ако не укупни број регистрованих возила, онда сигурно број возила која се свакодневно користе у сврху превоза до радних мјеста, тако што би се повећао броја корисника бицикала. Посљедично, оваква промјена би допринијела побољшању квалитета ваздуха у урбаним срединама, као и смањењу буке. Исто тако, вожња бицикла представља физичку активност, која је превенција за низ обољења, доказаних као главни узрок смртности на нашим просторима. Овдје, прије свега, мислим на кардиоваскуларне болести, али и на дијабетес, који је све учесталији код млађе популације. Када већ помињемо млађу популацију, битно је нагласити важност физичке активности на психофизички развој младих. Стога, идеја о кориштењу бицикла за транспорт ђака до школе звучи феноменално. Овдје морамо поменути и економичност кориштења бицикла као превозног средства, јер се на овај начин могу уштедјети значајна средства на годишњем нивоу. Велике европске метрополе одавно су схватиле да улагањем у бициклистичку инфраструктуру, највише добијају њихови грађани. Навешћемо само примјер Амстердама, у којем паркинг испод главне жељезничке станице свакодневно прима око 8000 бицикала, или рецимо Копенхаген, у којем 50% запослених грађана користи бицикл као превозно средств до посла. У ближем окружењу се налази Љубљана, која је 2016. године проглашена европским Зеленим градом, а највише због 200 километара бициклистичких стаза.
Да је бањалучка Гимназија свјесна важности свега наведеног и да подржава урбани бициклизам, говори и посљедња акција којом је допринијела развоју бициклистичке инфраструктуре у Бањалуци. Наиме, дио паркинга испред школе, раније кориштеног за аутомобиле, уступљен је бициклистичком паркингу. Ради се о наткривеном паркингу, урађеном по европским стандардима, са високим везиштима који ће служити за везивање 14 бицикала. Средства за израду овог паркинга обезбиједило је удружење грађана „Центар за животну средину“ кроз пројекат „Од одрживе мобилности – ка одрживом миру“ (https://czzs.org/) .
Да бањалучка Гимназија заиста треба паркинге овог типа, говори и чињеница да дванаест професора наше школе на посао долази бициклом, као и десетине ученика. Жеља нам је да се ова пракса и даље настави у нашем граду, а и шире, и да број грађана, који користе бицикл као превозно средство, буде што већи, како бисмо сви били здравији и сретнији.
Мирослав Вулић, професор биологије
Постављено: 15.12.2020.