Јован Росић - најуспјешнији млади атлетичар и успјешан гимназијалац

Јован Росић, ученик трећег разреда рачунарско-информатичког смјера наше школе, већ је трећу годину активно посвећен бављењу спортом, и то атлетиком у тркачким дисциплинама на 800 и 400 метара, те у трчању на 600 и 1000 метара, што нису официјалне дисциплине. Рекордер је Републике Српске у трчању на 600 метара у дворани, а на нивоу Босне и Херцеговине најбржи је у категорији на 800 метара за младе спортисте до 18 и 20 година, са времном од 1 минут, 54 секундe и 44 стотинкe, за колико јеистрчао стазу.

Догађај број: 64
Наиме, атлетиком се почео бавити након што је на часовима физичког васпитања оборио школски рекорд у трчању на 300 метара, те је на позив свог професора пристао да се такмичи на Малим олимпијским играма.
"То је такмичење које укључује три фазе: општинско, регионално и републичко. На општинском сам, неочекивано, освојио друго мјесто на 800 метара, након чега ме је Небојша Матијевић, тренер Атлетског клуба „Борац“, позвао на њихов тренинг“ рекао је Јован. У истом клубу је остао до данас, јер га је привукао тимски рад, чији је велики значај препознао чак и у индивидуалном спорту као што је атлетика.
Велики значај за Јована представља награда за једног од најперспективнијих младих спортиста на 65. избору спортисте у Бањој Луци, као и проглашење за најуспјешнијег атлетичара у категорији до 18. година од стране Атлетског савеза Републике Српске у Добоју, што је круна многобројних одрицања, вишегодишњег труда и успјеха на тркачким стазама.
Иза себе има успјешну такмичарску 2018. и 2019. годину, у којима га је снага његовог талента и рада одвела на Олимпијске игре за младе у Буенос Ајресу, гдје је заузео 21. мјесто, на Првенство Европе у Ђер, EYOF-Европски фестивал младих , гдје је као најуспјешнији спортиста олимпијског тима Босне и Херцеговине, заузео 8. мјесто и на церемонији затварања у Кристалној дворани имао ту част да носи заставу БиХ. Учествовао је и на Првенству Балкана, гдје је освојио 2. мјесто у категорији трчање на 800 метара.
"Атлетика није као остали спортови, јер атлетичари свакодневно помјерају границе, тако да се врло често може десити да нешто што не могу урадити данас, за мјесец дана ћу моћи са лакоћом. Константан тренинг је битан, јер нас сваки дан паузе који направимо враћа једну степеницу уназад."
Јован истиче да је чак размишљао о одустајању, али када је схватио да постоје неки узвишенијенији циљеви и да му атлетика пружа разне могућности у виду путовања и упознавања нових људи, као и многобројних такмичења, одлучио је да свој живот подреди спорту, иако истиче да му гимназијске обавезе заузимају прво мјесто на листи приоритета, те да је свјестан да му успјеси у атлетици заједно са успјесима у школовању могу помоћи у добијању стипендије на неком од престижнијих колеџа у САД.
Труди се да не запостави друштвени живот, али је то, како сам каже, тешко, поготово пред нека престижнија такмичења.
"Када смо у припремној фази такмичења, то значи да устајем рано, тренирам, једем и спавам. Тада нема друштвеног живота. Међутим, када се сезона такмичења заврши, посветим се више дружењу са пријатељима."
Инспирацију за бављење овим спортом је пронашао у успјесима других спортиста, као на примјер Елијуда Кипчоге, Кенијца који је маратон истрчао у рекордном времену и Амела Туке, који је атлетским успјесима прославио своју земљу. Упамтио је и тренинге у Сарајеву, на којима је имао прилике да истрчи стазу раме уз раме са овим босанскохерцеговачким атлетичарем, што је утицало на његово самопоуздање. Наиме, управо тада, Јован је оборио дотадашњи лични рекорд.
Како наводи, бит атлетике није схватио кроз сопствене успоне и поразе, већ посматрајући професионалне атлетичаре, који су свој живот посветили успјеху у овом спорту, како поштовање противника и људскост више цијене него жељу за побједом. Такав приступ спорту дефинише сваког успјешног спортисту и моменат његове личности који називамо спортским духом.
Велику захвалност дугује породици, пријатељима и публици, чија му неизмјерна подршка сваки пут изнова буди љубав према овој дисциплини, као и Министарству породице, омладине и спорта и Граду Бања Луци, који награђују његове успјехе стипендијама.
"Такође бих желио да да се захвалим професору Николи Радуловићу, који ме је повео на прво такмичење, као мом тренеру, Небојши Матијевићу. Ниједан успјех не би био могућ без разумијевања професора из „Гимназије“, поготово мог разредника, професора Далибора Ступара -истакао је он.
Кроз живот га је води познати цитат Мартина Лутера Кинга, који гласи: „Ако не можеш да летиш, трчи. Ако не можеш да трчиш, ходај. Ако не можеш да ходаш, пузи, али само се настави кретати.“
Управо у због таквог става га многи са разлогом сматрају једним од најперспективнијих младих спортиста Босне и Херцеговине. Јован Росић је свијетли примјер талента који је у упоран рад дошао до запажених резултата. Ми му желимо да га снага његове воље и спортског духа, али и брзина носе стазама које воде до звијезда и да још много одличја засија око његовог врата.
Софија Јањић III9
Даница Новаковић III9
Постављено: 27.11.2019.
Назад на архив