Бањалучка Гимназија је и ове године прославила Светог Саву

Сваке године, 27. јануара, када православни вјерници прослављају светитеља Саву,српског архиепископа и учитеља, ученици и професори наше школе се труде да крозпригодан програм дају свој допринос у очувању идеје светосавља. Тако је било и овегодине, јер је хол Гимназије био испуњен позитивним емоцијама поводом овог великогдана.

Догађај број: 72
У фокусу овогодишње свечаности била је жена, као непосредни зачетник и вишевјековни чувар мисли и дјела Светог Саве, која, било да је владарка, властелинка, домаћица, умјетница, мајка, или пак монахиња, са подједнаким пркосом и борбеношћу брижљиво бди над огњем православља, чији је пламен огријао српске земље, захвљујући мудрости нашег првог просвјетитеља и учитеља прије нешто више од осам стотина љета.
Тачно у подне, традиционалним извођењем химне Светом Сави, хор је започео програм овогодишње Светосавске академије, коју су протеклих седмица, заједно са ученицима, спремали и професори наше школе: Милка Мандић, Радослава Зорић, Милијана Шегрт, Злата Хаџић Бајрић и Иван Јевђовић.
Водитељи овогодишње свечаности, Матија Алексић и Нађа Каурин, поздравили су све присутне и посебне честитке упутили, најбољим ученицима, који су се истакли у сваком разреду, те и овогодишњим добитницама Светосавске награде, Софији Грујић из националног програма и Анђели Маринковић из Програма међународне матуре.
Слово добродошлице су упутиле и помоћнице директора наше школе, Вукосава Говедарица и Данијела Штрбац Улетиловић, истичући посебну захвалност свим присутним гостима, садашњим и бившим професорима, радницима Гимназије, родитељима и ученицима, који су својим присуством увеличали свечаност. Истакле су да је прослава Светог Саве у Бањој Луци, дуга већ вијек и по, те да је било периода када се помен на његово име празновао у тајности. Значај овога дана јесте у томе што се представљају најбољи међу нама, који својим радом и залагањем његују светосавске погледе на свијет и светосавски стил живота.
Овогодишњу бесједу под називом „Жена у свијету светосавља“ написала је ученица Јелена Поповић, а инспирисала ју је моћ жене да се одупре вјечитом терету тлачења, понижења, суровости и неразумијевања, проналазећи спас једино под крилима светосавља.
„У свијету светосавља, мушкарац је онај физички заштитник, али жена је та која разумом помјера границе и која пази на вјечни мир и благостање. Она је та која рађа побједнике, ставрајући од њих Обилиће, али и Бранковиће. Она је та која рађа војводе, краљеве и цареве, а они даље граде свијет. Она је чувар нејаких, помоћник безумних, а учитељ младих. Баш као и Свети Сава. Она је камен темељац свих кровова и основа свих чврстих зидова. Она је непресушна киша спокоја и љубави која никада не престаје да сипи кроз олуке наших домова“, истакла је Јелена у својој бесједи.
Хор бањалучке Гимназије извео је пјесме „Христе Спасе“ и „Милешевка“, док се антички хор одлучио за изведбу нешто модерније пјесме „Велики је бог“, уз рецитаторски дио, у којем су казивали стихове „Ружа Светосавља“ Милице Букаре, написане у акростиху, а посвећена је Оливери Хребељановић, ћерки кнеза Лазара, која је без обзира на своју тешку судбину и физичку одвојеност од своје отаџбине, остала духом вјерна православљу, и у туђинској земљи његовала завјете које је у аманет њеном роду оставио Свети Сава.
Етно пјесму „Маријо, ћерко“ су уз пратњу Николе Петрушића на гитари и Бојане Добрњац на виолини, отпјевале Милена Лазић и Теодора Гајић, док су пјесму „Анастасија“, извеле Анастасија Митровић и Aња Вуклис, такође у пратњи Бојане Добрњац.
Драматизацијом текста „Јефимија и Милица“ Никше Марјановића, приказано је на који начин су те двије јаке жене у (не)вријеме краха српске државе постале два стуба ослонца свом народу, те су доказале да жена може бити и дипломата, и пјесник, и заштитник који буди искру наде свом роду. Улогу кнегиње и монахиње су изнијеле Катарина Дедић и Софија Јањић, док се у улози наратора нашао Никша Дражић. У духу истицања свијетлих примјера из историјских читанки, није заборављена ни Јелена Анжујска, чији су пут од истакнутих европских дворова средњег вијека, долином јоргована, па све до њене блажене старости, коју је дочекала посвећена вјери и ктиторству манастира, представиле путем рецитације на француском и српском језику Миа Бијелић, Николина Аџић и Мирна Стјепановић. Пред крај, кроз занимљиву балетску кореографију ученице Јана Пешевски, Јана Тришић, Дуња Симићевић и Ивана Ђурић, показале су да су вјера, љубав, истина и нада темељ српског православља.
Светосавље је кроз вијекове водило Србе ка избављењу од свих недаћа, било искра која гори на хоризонту ове мале, балканске земље. Али светосавље јој даје богатсво и духовну снагу коју могу појмити само они истински вјерници у моћ православља. За модерног човјека, то је мост који га спаја са далеком прошлошћу и његовим давним прецима, који су дефинисали циљеве и тежње свога народа темељене на начелима које је поставио Свети Сава. Изузетно је вежно то да су нас овогодишњом Светосавском академијом у Гимназији подсјетили на важност жене у генетском, духовном, културном и васпитном идентитету Срба, а кроз историју је, незаслужено, остала у сјени надмоћнијих мушкараца.
Захваљујемо се свим ученицима и професорима који су учествовали и својим присуством обиљежили овогодишње празновање Савиндана, те да ће нам идеја водиља, не само у школовању, већ и у животу бити учење нашег светитеља Саве.
Новинарка: СОФИЈА ЈАЊИЋ III9
Фотографкиња: НЕВЕНА ЗЕЛЕНИКА III2
Постављено: 29.01.2020.
Назад на архив