Никола Турањанин - Још један изванредан гимназијалац

Никола Турањанин је ученикчетвртог разреда Гимназије, а 2019. године је сврстан у 10 најперспективнијих спортиста Републике Српске. Занимало нас је како овај млади, способни гимназијалац поставља приоритете у животу, те смо му одлучили поставити неколико питања.

Догађај број: 75
Када се родила твоја љубав према фудбалу и на којој позицији играш?
Како сада, тако и онда, фудбал је био веома популаран спорт. Сви су пратили фудбал, сви су тренирали, па сам пожелио и ја. Дјечија љубав се полако претвара у посао (кроз смијех). Везни сам играч, још од самог почетка.
Имаш ли неки посебну рутину прије утакмице, и да ли имаш срећан комад одјеће?
Ноћ прије утакмице обавезно идем спавати прије 11.00 сати, доручкујем најкасније до 9.00 ујутро и попијем магнезијум против грчева, затим измасирам ноге да бих угријао мишиће. Што се тиче психичке припреме, трудим се да не трошим енергију на смијех, дружење и слично. Немам посебан комад одјеће који ми доноси срећу, али се ипак најбоље осјећам док носим ”Најк” бијеле чарапе. Могу да кажем да ми оне, на неки начин, доносе срећу.
Коју музику обично слушаш прије утакмице и да ли ти више одговара домаћи или страни терен?
Прије утакмице имам обичај да слушам техно музику, јер је енергична, а то ми у тим моментима највише одговора. Радије играм у гостима, волим кад су навијачи против мене, јер тада у мени проради инат, који је мој највећи мотив за све у животу, не само у фудбалу.
Којим би се спортом бавио да нема фудбала? И да ли је фудбал захтјевнији физички или психички?
Да нисам фудбалер играо бих тенис. Иначе играм тенис када имам паузу, подједнако пратим тениске мечеве и фудбалске утакмице. А подједнако је тешко, физички увијек морате бити спремни, а психички не смијете бити нервозни и увијек морате бити 100% фокусирани, јер ако нисте, резултати ће бити лоши.
Да ли ти је тешко ускладити приватни и ”пословни” живот?
Тешко је јер идем у захтјевну школу. Мој дан почиње око 5-6 сати ујутро, а завршава у 23.00 часа и заиста имам пуно обавеза, које је тешко уклопити. Најчешће у таквим ситуацијама испашта социјални живот. Правилна исхрана и физички рад на себи су ставке без којих нема успјеха. Не излазим, не конзумирам алкохол или цигарете, за мене су пороци забрањени, међутим важно је напоменути да се све ово може издржати ако имате циљ којем сте максимално посвећени.
Шта је твоја највећа врлина, а шта мана и шта те највише мотивише? Да ли постоје дани када ти се не да ићи на тренинг? Шта радиш у таквим ситуацијама?
Моја највећа врлина је упорност,а највећа мана што током утакмице лако губим живце, а то ме доводи до губитка контроле. Понекад је то кобно за мој квалитет на утакмици. Моја највећа мотивација је мој противник, јер не волим да губим. Наравно да постоје дани када ми се једноставно не да ништа, а камоли отићи на тренинг, али сам током фудбалске каријере научио посматрати ширу слику и разграничити ситуације у којима заиста морам запети, а у којима себи могу дати одушка. Пред јако битне утакмице, пожурим да се што прије спремим и напустим кућу, тако да немам времена да се предомислим (смијех).
Шта би поручио својим вршњацима и гдје се видиш у свијету фудбала? Какви су ти планови за будућност?
Будите упорни, не одустајте на првој препреци. Иако звучи као клише, труд и рад се заиста исплати, можда не данас, не сутра, али на крају ће се исплатити. Барселона је мој омиљени клуб и волио бих да играм у шпанској лиги, јер је сматрам најбољом на свијету. Планова још немам али дефинитивно ћу наставити са фудбалом. Наравно, школу не треба занемарити, али волио бих да играм фудбал и уживам у њему.
Наташа Радовановић и Марија Вишић III9
Постављено: 03.01.2020.
Назад на архив