Гимназијалци на Вашару језика у Београду

2:0
Категорија: Гимназија
27. јун 2017. године

Деветнаест ученика, два професора и директор бањалучке Гимназије посјетили су институцију која је дугогодишњи пријатељ наше школе, Филолошку гимназију у Беораду, и присуствовали једној од значајнијих манифестација у организацији ученика и професора ове школе, "Вашару језика". како им је било, прочитајте и погледајте у наставку.

Slika

Велико је задовољство упознати људе који живе на неком другом мјесту и обогатити се њиховом позитивном енергијом и интересовањима. Ту прилику је имало деветнаесторо ученика наше гимназије заједно са одабраним професорима и директором школе, који су посјетили Филолошку гимназију у Београду

Група београдских ученика је 21. јуна успјешно организовала познату манифестацију “Вашар језика” која има за циљ упознавање средњошколаца са културом, музиком, дјелима, одјећом и најпознатијом храном најбројнијих народа Европе и свијета. Наши ученици су уживали и у караоке-журци која је услиједила након едукативног дијела.

Поред вашара, бањалучки гимназијалци су уживали у знаменитостима и љепоти града. У току свог слободног времена су стекли нове пријатеље, зближили се са старим и упознали своје домаћине. Прве вечери су се концентрисали на обилазак Калемегдана и великих тржних центара, а  већ друге су се разбацали по београдским клубовима па су у Бањалуку кренули уморни. Али, пуни дивних утисака и успомена из Београда.

Ова посјета је производ дугогодишњег пријатељства двају гимназија и већ се са првим школским данима надамо гостима из Београда.

Теодора СоларевићII6


20.06. 2017. девет часова ујутру, узбуђење у срцима свих ученика. Крећемо у велики град. Крећемо пут Београда у посјету нашим великим и дугогодишњим пријатељима – Филолошкој гимназији. 19 ученика других и трећих разреда, са професорицом Јасмином Глишић, професорицом Татјаном Јурић и директором кренули су у незаборавно искуство.

Пут нам се свима одужио јер је сваким пређеним километром расло ишчекивање када ћемо напокон стићи. Ипак, вријеме у путу директор је искористио да се више упозна са нама који смо се запутили ка Београду.

 Када смо напокон дошли у аутобуску станицу града Београда били смо очарани. Многима од нас је то био први сусрет са главним градом Србије. Нисмо могли да се нагледамо грађевина које су се издизале изнад наших глава. Напокон смо дошли на капију београдске Филолошке гимназије, на капију школе коју су похађали нека од највећих имена српске књижевности попут Боре Станковића, Војислава Илића, Милана Ракића, Стевана Сремца, итд. Ту су нас дочекали ученици домаћини те је након подјеле свако је отишао са својим домаћином кући. Није нам било тешко да се спријатељимо са њима, били су дивни и имали смо много тога заједничког. Водили су нас у обиласке града, гдје год смо жељели да идемо. Шетали смо величанственим Калемегданом и уживали у погледу који се са њега пружа. Споменик Победнику, Храм Светог Саве, Кнез Михајлова, фонтана на Славији која свира, Скадарлија, Београд на води све оно о чему смо читали или слушали сада је било испред нас. Водич кроз овај велики град, поред наших домаћина били су директор Филолошке гимназије Душко Бабић и њихова професорица француског језика Ана Јанковић. Размијењивали смо искуства, они су нама причали како је у њиховој гимназији, а ми смо њима описивали нашу. Онима који нису били овдје на Балмуну.

У сриједу је био догађај због кога смо отишли у Београд – вашар језика. Било је неколико штандова, за сваким штандом су били специјалитети и занимљивости различитих држава. То су државе чије језике уче ученици Филолошке гимназије (француски, њемачки, енглески, јапански, кинески, шпански, италијански и руски). Било је много људи. Организоване су и караоке, пјевали су ученици, али и професори. Сви су се дивно забављали уз храну и музику.

Сљедећи дан смо морали да идемо назад у Бањалуку. То је тешко пало и њима домаћинима и нама гостима. Спријатељили смо се, зближили смо се. Стекли смо ту пријатеље за цијели живот, ипак је пријатељство љубав без крила, како каже једна француска пословица. Док смо се растајали размијенили смо поклоне, а било је и суза. Ипак, након та три дана били смо сигурни да ћемо се видјети поново, ако не прије онда сигурно у октобру за Дане Иве Андрића код њих.

Тијана Бундало

По секцијама