Један другом највећа подршка и највећа конкуренција

1:0
Категорија: Гимназија
19. март 2018. године

На овогодишњем Републичком такмичењу у шаху браћа Владислав и Владан Пејић освојили су1. и 2. мјесто с тим да Владан није изгубио нити једну партију, док је Владислав изгубио само једну - од свог рођеног брата Владана!

Slika

Владан и Владислав Пејић су ученици трећег разреда Гимназије који су поред школских обавеза веома активни ван школе, а њихова највећа љубав је играње шаха. Усљед великог труда и залагања, њихов хоби је постао више од тога те су се окушали у такмичењима из ове области и остварили запажене резултате. На овогодишњем Републичком такмичењу у шаху одржаном у Бањалуци одбранили своје прошлогодишње титуле, те је Владан поново освојио прво, а Владислав друго мјесто.

Здраво Владане и Владиславе, честитамо на освојеним резултатима. Можете ли да нам се представите?

Владан: Ја сам Владан Пејић и имам два брата, тројке смо. Идем у трећи разред Гимназије, језички сам смјер. У слободно вријеме се бавим играњем шаха и члан сам ДнД секције.

Владислав: Име ми је Владислав Пејић, идем у Гимназију, трећи сам разред језичког смјера. Бавим се разним активностима унутар и ван сколе, шахом, кошарком, бриџом, извиђачима, члан сам и ДнД секције.

Када се јавила љубав према игри?

Владан: Од малена сам почео играти шах и био сам већином самоук. Играо сам са татом и понекад са дедом, иако нико није испољио велико интересовање за развој у овој области. Због тога сам одлучио да научим брата шаху, да бих имао са ким да играм. Од тада Владислав и ја напредујемо у овој игри, и у чествовали смо на многим турнирима.

Владислав: Јавила се у раној младости, тачније 2008. године кад сам почео играти са братом. Поред тога, доста чланова породице је играло шах, па је лијепо наставити традицију

Зашто баш шах?

Владан: Мене је шах одувијек привлачио и сматрам да је шах више од игре, то је за мене неописива умјетност, мисаона игра коју не може свако добро играти.

Владислав:  Ова игра је кроз ових 17 година увијек била дио мога живота - у дјетињству као игра, а данас више него хоби.

Да ли је међусобно такмичење присутно и у свакодневој игри? Колико вам то помаже у развоју?

Владан: На сваком турниру смо ривали и боримо се, такмичимо ко је бољи, иако смо браћа.

Владислав: Играмо један против другог сваки дан, најмање једном, било за забаву или озбиљно, а такмичење је заступљено увијек и помаже нам да напредујемо и учимо један од другог.

Да ли имате неки савјет за вршњаке који би жељели да се опробају у шаху?

Владан: Ја бих желио нагласити да је лијепо знати играти шах и да ми је жао што је шах у Бањалуци потцијењен, поготово од стране младих људи. Ова игра развија мозак и подстиче на размишљање, и волио бих да се у њему што више људи окуша јер је забавна игра за друштво.

Владислав:
Главни савјет мојим вршњацима би био да, ако су заинтересовани за ову прелијепу игру, уложе мало више времена у њу и развију љубав према мисаоним играма јер су веома забавне и исплати се знати их.

Који су ваши планови за будућност?

Владан: Планирам уписати факултет, вјероватно економију. Шах планирам наставити играти, борити се за успјех и остварити што више добрих резултата.

Владислав: Моји планови послије Гимазије су да упишем факултет овдје или можда у Србији. Када су у питању моји будући планови за шах, циљ ми је добити међународну титулу и проширити љубав према шаху међу младима.

Хвала вам на времену, и још једном честитамо. Надамо се да ће се овакви резултати наставити и у наредном периоду.

Хвала вама.  

Уна Зубер; ИБ2

По секцијама