Смотра духовног бесједништва у Београд

0:0
Категорија: Гимназија
19. мај 2018. године

У недјељу, 13. маја 2018. године, у цркви Вазнесења Господњег у Београду одржана је Шеснаеста смотра духовног бесједништва не којој су по први пут учествовали и ученици Гимназије Бања Лука. Овогодишњи представник наше школе била је ученица трћег Анђела Диљевић, члан Дебатног клуба "Горгије" Гимназије Бања Лука.

Slika

У недјељу, 13. маја 2018. године, у цркви Вазнесења Господњег у Београду одржана је Шеснаеста смотра духовног бесједништва не којој су по први пут учествовали и ученици Гимназије Бања Лука. Овогодишњи представник наше школе била је ученица трћег Анђела Диљевић, члан Дебатног клуба "Горгије" Гимназије Бања Лука. 

У пратњи професорице Марице Ђервида Анђела је у Београд отпутовала у недјељу ујутру. Предиван дан у Београду кулминирао је учешћем на Шеснаестој смотри духовног бесједништва које већ дуги низ година организује протопрезвитер Владимир Замахајев. Ово је први пут да наша школа добије директан позив да се представи на овој предивној смотри на којој учествују ученици великог броја школа цијелог српског говорног простора, а то можемо захвалити, између осталог, и одличном утиску који је у Математичкој гимназији у београду на жири и господина Замахајева оставила Софиа Миљатовић, још једна гимназијалка, још један од Горгија.

Своје искуство Анђела је описала овако: "Заиста сам задовољна цијелим искуством. Упознала сам изузетне људе чије су ме бесједе одушевиле. Искрено се надам да ће ми се и сqедеће године указати част и прилика да учествујем у овом догађају. Изузетно је важно за нас младе да се изграђујемо, путујемо и тако стичемо нова знања."

Анђелину ауторску бесједу којом се представила у Београду под насловом "Образовање без образа - извор лоших мисли и дјела" можете прочитати у наставку овог текста.



Образовање без образа - извор лоших мисли и дјела

"Слављени људи губе свој дигнитет када се мало поближе погледају."

Наполеон Бонапарта је у своје вријеме имао могућности да стекне доста знања. Школовао се у Паризу и у раној младости се истакао својим вјештинама и способностима. То му је дало подстицај и створило могућности. И тако је извојевао побједе 1805. код Аустерлица, 1806. код Јене и Ауерштета, 1807. код Фридланда...Из године у годину територија и моћ Француске су се шириле. Међутим, наступиле су године пораза - 1812. и 1813. Похлепа га је тјерала да улази дубље у напуштену и опустошену Русију без обзира на то што су његови војници били гладни, жедни и уморни као и он сам. Наполеон је у том тренутку био војна машина више него човјек. То је цар Александар И мудро искористио и, поштедивши животе свога народа, побиједио овог француског диктатора.

Оно што у мом уџбенику историје не пише јесте поука ове приче. Због тога је права срећа имати професора који ће ову лекцију испредавати уз сагледавање моралног аспекта приче. Професора који ће ученицима указати на величину одлуке руског цара и предност његове тактике. Школа је, прије свега, васпитно-образовна установа и њена сврха је створити образованог човјека - човјека с образом.

У самој ријечи образовање налазимо коријен њеног настанка - образ. Но ипак, чини се као да родитељи шаљу дјецу у школу искључиво да стекну само и једино знање јер оно је моћ, али... Са њом долази и одговорност. А како би се она другачије стекла него кроз развијање доброте и моралности упоредо са продубљивањем вијуга у кори великог мозга? Њихова дубина не одређује дубину самог човјека. Зато мора да постоји равнотежа између ума и срца. Једино тако ће из школске клупе за радни сто прећи особа свјесна својих вриједности, ставова и циљева, али и свега тога у другом човјеку. Та особа ће знати да се и у данашње вријеме може постићи успјех без употребе сплетки, лажи и гажења других. Шта више, спознаће да су истински успјешни и сретни они који служе другима и помажу им да и они постигну оно што желе. То је оно што прави разлику између паметног и мудрог, испуњеног човјека. Испуњен човјек у свом срцу не прави мјеста за гордост и сујету. Он зна да је живот процес учења и путовање пуно сазнања која му служе да се уздиже у очима Божијим. Он је понизно самосвјестан. 

Стварање човјека с образом процес је у којем учествују родитељи и професори, више него сви остали. Професори понекада морају скренути пажњу родитељима на понашање њиховог дјетета. Родитељи обично реагују на два начина. Могу порећи оно што су чули из љубави која налази оправдање за било који ружан поступак, али исто тако могу радити на преваспитавању младе особе која још увијек тражи себе. Оно што и професори и родитељи треба да схвате ради добра ученика јесте да морају почети од себе. Када се удруже, имају вишеструко боље шансе да му покажу на властитом примјеру оно што би му иначе само рекли. Уз праведну љубав и стрпљење видјеће позитивне промјене.

Стекавши образовање, али не и образ, Наполеон није остварио све своје тежње, а жртвовао им је много тога, људи, снова, живота... Да се придржавао ријечи Христових: "Будите мудри као змије, а безазлени као голубови.", Наполеон никада не изрекао мисао с почетка моје бесједе: "Слављени људи губе свој дигнитет када се мало поближе погледају."

А ми... Ако будемо смирени као баштовани, у нашем врту радости ће се из сјемена доброте развити мноштво шареног цвијећа мира чији ће полен разносити птице љубави.


По секцијама