Успјех гимназијалаца на манифестацији Ноћ истраживача 2018.

0:0
Категорија: Гимназија
2. октобар 2018. године

У петак, 28. спетембра 2018. године, одржана је још једна манифестација Ноћ истраживача. Као и сваке године, бањалучки гимназијелци представили су се на различите начине и употпунили ову европску манифестацију. Учешће су ове године узели Млади филозофи, Index Б тим из области физике и дебатанти Дебатног клуба "Горгије" Гимназије Бања Лука.

Slika

У оквиру седме по реду манифестације “Ноћ истраживача 2018. “, која је одржана у петак, 28. септембра, са почетком у 17:00 часова грађани Бање Луке су у Дому омладине могли погледати и најбоље научно-истраживачке пројекте 11 тимова бањалучких средњих школа, а Гимназијалци су са тимом Индеx Б освојили високо друго мјесто, док је други тим Младих филозофа освојио такође завидно четврто мјесто.

Тим Index B, у саставу: Никола  Петровић, Андреј Павлица и Стефан Ковачевић (ученици ИБ2 програма Међународне матуре), чији је ментор професорица физике Еугенија Михал, пријавио се са пројектом "Ротирајући ЛЕД дисплеј" и поред поменутог експеримента у самом наслову пројекта посјетиоци “Ноћи истраживача 2018.” су имали прилику погледати и друга два експеримента: Гаусову пушку и Симулација утицаја вјетрова и земљотреса на високе зграде и пригушивање тог утицаја.

Из тима су саопштили да је занимање публике било велико, те да се посебно надају добром пријему млађе публике, који су добили објашњење и демонстрацију сваког експеримента, прилагођену баш њиховом узрасту.

Млађи посјетиоци, иако нису добили потпуно објашњење из области физике, добили су прилагођено, али упечатљиво објашњење и демонстрацију, коју се надамо да ће памтити и искористити као инспирацију за своје пројекте и циљеве.

“Највише им се свидјело то што смо им показали како и они сами то могу направити, нарочито када се узме у обзир да су то лако доступни материјали”, саопштио је Никола Петровић, члан Index B тима.

Други тим, "Млади филозофи", у саставу: Теодора Соларевић (IV 6), Немања Родић ({[лат]}ИИИ{[лат]} 10), Јована Ковачевич ({[лат]}ИИИ{[лат]} 4) и Адријана Јанковић ({[лат]}ИИИ{[лат]} 5), чији је ментор професорица филозофије Ана Галић, ове године је први пут представио филозофију на “Ноћи истраживача 2018.” и са пројектом под називом “Декартово буђење субјекта” и у старту стекао наклоност жирија који је одлучивао који тимови ће уопште учествовати са својим пројектима.

Тим Младих филозофа је на самој Ноћи истраживача описао поступак пролажења методске сумње кроз снове, чула и неистину, те како се на крају тог пута човјек освједочује у ноторну филозофску спознају Cogito ergo sum (Мислим, дакле постојим).

“Захваљујући и едукативном и забавном карактеру, добили смо изузетно позитивне реакције и од публике и од жирија. Најмлађим посјетиоцима се највише допао приказ Аристотеловог непокренутог покретача са доминама, као и цертификат Младих филозофа”, саопштила је Теодора Соларевић, вођа тима Младих филозофа.

Отварање манифестације Ноћ истраживача 2018 је по 5. пут обиљежила дебата чланова Дебатног клуба "Горгије"Гимназије Бања Лука. Овогодишња теза дебате била је, као и сваке године, у складу са цјелокупном темом манифестације, а гласила је "Овај дом сматра да глобализација има негативан утицај на културно наслијеђе етничких група". О дебати више прочитајте на страници Дебатног клуба "Горгије".

О ЕВРОПСКОЈ НОЋИ ИСТРАЖИВАЧА

Европска Ноћ истраживача је покренута 2005. године под покровитељством ФП7 програма Европске уније и организује се сваког посљедњег петка у септембру, с циљем промоције научних истраживања, каријере истраживача, као и подизања свијести код шире јавности о утицају разних истраживања на свакодневни живот.

Од свог настанка, Ноћ истраживача обиљежава се у све више градова Европе, па је тако прошле, 2017. године одржана у више од 340 градова, које је посјетило преко милион радозналаца.

Од 2014. године „Ноћ истраживача“ је постала „Европска ноћ истраживача“ под покровитељством програма Хоризонт 2020.

„Европска ноћ истраживача“ се у Босни и Херцеговини одржава од 2012. године.

СТЕАМ је скраћеница која означава природне науке, технологију, инжењерство и математику, али и умјетност. (Science, Technology, Engineering, Art, Mathematics). Овај концепт подразумијева да се математика, хемија, физика, биологија, информатика и техника изучавају у међусобној корелацији, логично повезани и примјењиви у стварном животу. На тај начин се код младих развија критичко мишљење и самосталност, те компетенције које ће бити примјењиве на будућем тржишту рада.

По секцијама