Знање је сила, знање је моћ...

18:5
Категорија: Репортаже
8. март 2012. године

Slika

Предсједник који је волио књиге

Чувени слоган Чика-Јове Змаја: „Знање је сила, знање је моћ!“, изгледа да се боље „примио“ у далекој Америци, него код његовог народа. Веома упечатљив доказ реченог је Конгресна библиотека у Вашингтону. Основана је одлуком Конгреса 1800. године, а циљ јој је био да служи члановима америчког парламента, сенаторима и конгресменима. Библиотека је споро расла, а онда је, са мање од 3.000 књига, изгорјела у британској паљевини Конгреса 1814. године. Међутим, тада на сцену ступа бивши предсједник Томас Џеферсон, који нуди на продају својих безмало шест и по хиљада књига, свих жанрова – од белетристике, преко сериозних научних публикација, до енциклопедија. Понуда је прихваћена, па су тако књиге славног Џеферсона постале заметак обновљене Конгресне библиотеке. Године 1851. Библиотеку је поново снашао катастрофалан пожар. Уништено је двије трећине књига, међу којима више од пола из Џеферсонове збирке. Године 1897. саграђено је данашње здање Конгресне библиотеке, раскошни дворац Њеног величанства – Књиге. Тиме је ова установа дефинитивно постала понос Вашингтона, али и цијеле америчке државе.

Конгресу на услузи

Конгресна библиотека је, дакле, утемељена са задаћом да служи, прије свега, конгресменима и сенаторима. Наиме, они већ два вијека користе, не само књиге, већ, прије свега, услуге службеника ове библиотеке када се спремају за одређене дебате или посјетиоце. У пракси то изгледа овако: члан Конгреса треба да прими делегацију, рецимо, из Македоније. Пошто о тој бившој југословенској републици, највјероватније, не зна много, он ће позвати службу Библиотеке и тражити да му припреме чињенице о тој држави, о њеној историји, економији, политичкој ситуацији, о спору са Грцима око имена... Обавеза Библиотеке је да то учини на најбољи могући начин. И, како се данас – рекло би се са разлогом – хвали један вишедеценијски службеник Конгресне библиотеке, ова установа се одвајкада старала да се држи само научно утемељених чињеница, што је очувало њен ауторитет кроз многа турбулентна времена. Међутим, да ли ће се неки од 535 конгресмена или 100 сенатора држати онога што су му припремили у Библиотеци или не – то је на њему као политичару да процијени (познато је да политика често игнорише чињенице и науку).

Атомско склониште за филмове

Тек 1897. године ова установа постала је јавна библиотека, пандан британској и француској националној библиотеци. Данас је Конгресна библиотека израсла у највећу ризницу штампаног блага на свијету, са скоро 150 милиона наслова, односно, јединица грађе – од тога, око 35.000.000 књига! Осим књига, ова установа посједује највеће свјетске колекције рукописа (58.000.000), мапа, карата и атласа (преко 5.000.000), новина и друге периодике, грамофонских плоча, плаката, разгледница и остале штампане грађе, на скоро 500 језика свијета! О коликом благу је ријеч, понајбоље илуструје чињеница да су у једној удаљеној америчкој савезној држави саградили специјално подземно склониште за своју кинотеку, највећу колекцију свакојаких филмских записа на свијету. Сувишно је наглашавати да је ово склониште отпорно и на нуклеарни напад.

Лова до куполе

Одавно су у овој установи схватили да долази ново вријеме, па су међу првима на свијету направили дигитални каталог, коме можете приступити путем интернета (www.loc.gov). Данас се Конгресна библиотека увелико окренула модерним технологијама и пројектима, као што су Свјетска дигитална библиотека (World Digital Library), тј. база највриједнијих дигитализованих књига из свих крајева свијета (Види: www.wdl.org). Сви ти пројекти, редован рад Библиотеке и одржавање раскошне зграде за величанственом куполом ишту много новца. Америчке власти, изгледа, за то имају разумијевања, па је – како сазнајемо – годишњи буџет ове установе чак 670 милиона долара!!! Јер: „Знање је сила, знање је моћ!...“

Зоран Пејашиновић
По секцијама