Венеција

25:1
Категорија: Литерарна секција ,,Питагора“
31. мај 2012. године

И, како си се настанила / кад на твојим боковима гнијезде се птице и стопала, / и све оно што привидом живи.

Slika

Када сам те видјела раскошну и свету, ничим нисам могла објаснити утисак бајколике нестварности, или нечег дивног, али бескрајно далеког од живота улица и тргова; утисак који се рађао како титрај свјетлости и као тајна у угловима базилика.

И твоје цркве осликане благодатном руком Тинторета, Тијепола и Веронезеа дају нам стварност која превазилази наша чула, ону стварност која је некако подигнута и у којој сваки предмет, узет сам по себи, губи своје обично значење и постаје дио нечег другог, онога што обично не видимо и не осјећамо, али бићем знамо да је једино истинско.

Чудесне, бијеле куполе базилике Светог Марка стапале су се са позадином неба и зрачиле сопственом свјетлошћу. Њена унутрашњост је грандиозна и мистична, али је ипак стварала утисак неуобичајене присности. Осјетила сам живот људи који су се молили и оних чије је присуство наговјештај. Прошлост се осјећала као садашњост, и чудно је и помислити, кад сте ту, да она не постоји. Овдје, може бити као у вјечности, све је било уједињено, величине стопљене, и наш мали земаљски свијет нестајао је у бескрајном свијету.

И све што погледам досегнуло је облик, а ипак је изван досегнутости;
И све што чујем око тебе претаче се у вивалдијевски звук, а ипак је изнад звуковности.

И кад ми задрхти рука на вратима твојих палата ипак и дрво и камен постају недодирљивост. Таква ти је душа, таквом ју је сачувао јеванђелиста Марко – твој симбол је и његов симбол – крилати лав са шапом на отвореном Јеванђељу.

Предање говори да је јеванђелиста Марко умро у Александрији. И да су млетачки трговци, Маламоко и Торчело, 828. године, претпоставља се по наређењу дужда, украли мошти Светог Марка из гробнице у Александрији. И да по повратку на брод, завјереници су мошти свеца сакрили у једну корпу, а преко њих наредали комаде свињетине и поврћа. И када су муслимански лучки стражари зауставили лопове и завирили у корпе, згађено су устукнули и наредили Млецима да брже пожуре даље. Ова је крађа донијела Венецији духовни престиж какав је дотада имао Рим са Светим Петром. И записано је да лав Светога Марка чека нас на Кипру, на Родосу, на Криту и  Александрији, и још понегдје гдје свом душом осјетимо да смо у два свијета.

И када је наш Лаза Косић, у тиховању, у праштању самоме себи, и у добоком разумијевању свијета и Бога, из вапаја проговорио:
Опрости, мајко света, опростити/што наших гора пожалих бор...
Кајан ти љубим пречисте скуте/Santa Maria della Salute.

И тамо на води, лелујаво чврстој, спајају се куполе са мостовима, одјеци са бродицама  и преплићу у звјездану ноћ.

Славица Малић

По секцијама