На младима прошлост остаје

18:2
Категорија: Гимназија Бања Лука
25. септембар 2012. године

У сриједу, 19. септембра 2012. године, у читаоници Гимназије одржано је веома занимљиво предавање младог, успјешног студента и историчара, Немање Девића, који је још као гимназијалац начинио прву озбиљну и веома хваљену књигу под насловом „Истина под кључем“.

Slika

У среду, 19. септембра 2012. године у 18 сати, гост-предавач у Гимназији био је Немања Девић. Немања Девић није био први гост Гимназије, али је вероватно најмлађи (или међу најмлађима) јер је рођен је 1989. године. Родом из Смедеревске Паланке у којој је завршио основну школу и гимназију, остао је чврсто укорењен за свој крај мада живи и ради (и учи) у Београду.

За њега није довољно рећи да је „најмлађи историчар Србије“ јер је, можда, и најмлађи научни радник, па и најмлађи предавач историје. Уз све речи са префиксом НАЈ, засигурно је и један од најскромнијих и најобичнијих младих људи. У њему нема нимало ароганције ни сујете којој смо, чини се, генетски склони, а он је признао „да се добро чува да га слава не понесе“. За сада му савршено успева.

Немања је имао свега 12 година када је у уџбенику „Познавања природе и друштва“ угледао фотографију на којој „партизани воде Немце у Ужицу 1941. године“. И то не би било интересантно; да убрзо није угледао исту фотографију у новинама, али са разликом у једној речи: четници воде Немце... Различите идеологије утицале су на искривљене дефиниције фотографије на којој је, искрено речено, врло тешко препознати нијансе у ознакама (осим у немачким – што би рекао Немања). Као код правих истраживача, разбуктала се страст за истином и Немања је провео шест година испитујући шта се догодило у његовом крају тих ратних година. О једној страни приче, оној победничкој, било је већ доста тога написано и превише речено, али Немања је трагао за другом страном која је деценијама скривана и потискивана. Обишао је преко хиљаду кућа, пописао жртве (мисли се на жртве током 1944/45. године које су, често, без утврђене кривице или са утврђеном кривицом стрељане и заборављане). Натерао је Немања многе сељаке свог краја да потраже истину али и гробове својих предака, као и национализовану земљу. Након великог теренског, истраживачког и списатељског рада, објављена је Немањина књига „Истина под кључем“ чији су рецензенти били историчари Института за савремену историју Србије. Та књига му је широко отворила врата науке и научних установа, донела много познанстава, путовања, дивљења, али и већу одговорност ка даљем раду.

Немања Девић је још увек студент историје, али објавио је и трећу књигу („Историју демократске странке у Великој Плани од 1919. до 2000. године и, најновију, у коауторству са др Срђаном Цветковићем „Жртве у Зајечарском округу после 12. септембра 1944. године“). Немања је стипендиста Службеног гласника, сарадник Института за савремену историју Србије и најмлађи председник Управног одбора Историјског архива за три општине свог завичаја. Радо гостује свуда (највише по Србији и Канади) са посебном жељом да младима покаже на личном примеру важност науке али и аутентичност личности јер, ако изузмемо за тренутак његов научни рад, Немања плени дијалектом свог краја (и каже да је на то врло поносан), шармом у наступу, пријатељском мимиком, широким осмехом и, надасве, још увек дечачким, искреним одушевљењем према лепом и добром. Осим вечерњег часа историје, па и митологије, одржао је, ненаметљиво, и час лепог понашања.

Рекао је Немања да је захвалан историји јер му је омогућила „први џепарац, много путовања, наступе“, као и то да му је „прво била хоби, па љубав, па страст, па посао...“, али и да се и стварно заљубио због историје (у праунуку једне историјске личности), али чини се, да је порука била сасвим јасна: није битно шта изаберемо, већ како то радимо, учествујемо ли и срцем и душом, а када плодови рада дозру, треба остати на земљи, обично, искрено биће које зна да се радује и да обрадује друге. Хвала, Немања, што си нас све, и ђаке и професоре, за тренутак обасјао и подстакао на преиспитивање правих животних вредности!

По секцијама