Гимназијалац од 103 љета

25:0
Категорија: Друштво Гаудеамус
1. новембар 2012. године

Недавно смо објавили причу о најстријој бившој ученици наше школе, Ирини Комаров (1908) и том приликом најавили и причу о најстаријем бившем гимназијалцу. Прије неколико дана смо га, заједно са екипом РТРС-а, посјетили у његовом дому у Београду и начинили ову репортажу.

Slika

Најстарији гимназијалац, који увелико „гази“ 103. годину живота, зове се Војин Корда. Рођен је још у доба Аустроугарске, априла 1910. године у Сводној код Новог Града. Војин је нижу гимназију (прва четири разреда) завршо у Приједору, а наредна четири разреда са великом матуром окончао је у нашој школи. Било је то давне 1932. године, у златно доба нашег града, када је Бања Лука била сједиште Врбаске бановине.

Виталног старину нашли смо у Београду, у његовом стану, стотињак метара од Калемегданске тврђаве. Дочекао нас је на ногама, као прави домаћин. Уредан, ведар, расположен и – као прави гимназијалац – спреман да да одговоре на сва питања. Обрадовао се гостима из његове Гимназије а и екипи РТРС-а, која је дошла да га сними.

Иако га вид и слух не служе најбоље, разговор са њим био је право уживање. Неколико ријечи и кратких питања били су довољни да га врате у времена давна... Сјећа се крепка старина многих гимназијских дана, згода и незгода, другара, професора и знаменитих личности. Сјећа се већине својих другара из Реалке, сјећа се Наде и Владимира Крецо, Милице и Владе Узелац, Саве Басте, Милана и његовог брата, познатог љевичара, Вилка Винтерхалтера, сјећа се Ернестине Алтарац и многих других гимназијалаца оног времена.

С посебним поштовањем говори Корда о оновременом директору Гимназије др Васи Глушчцу, који га је, са осмјехом казује Корда, једном приликом оштро укорио јер није, како то припада, носио ђачку капу.  „Др Глушац је био строг, али не превише, и био је веома правичан“, тврди Корда. Сјетио се давни гимназијалац и многих професора, прије свих Владимира Богословског и његове супруге, такође професора, Јеврејке Катарине Готлиб-Богословски; затим професорице француског Добриле Душанић, професора географије и историје Анђелка Бенека, Љубомира Тривића који му је предавао српскохрватски језик, те легендарног математичара Фрање Харзима... Да се латински (и?) у ондашњој Гимназији честито учио, демонстирао је декламујући изводе из чувене Цицеронове бесједе против Каталине, које памти након више од осамдесет година!!! (Погледајте кратки видео снимак прилогу).

Сјећа се Корда и знаменитог бана Милосављевића. „Био је мален, али поштован и енергичан“; једном приликом знаменти старјешина Врбаске бановине, казује Корда, посјетио и Реалку, на чијем челу је био његов блиски сарадник и пријатељ, поменути др Васо Глушац. Сјећа се Корда и Веселина Маслеше, кога је, касније, сретао и у Београду. Кад смо већ код народних хероја, познавао је Корда одлично, још из Приједора, и др Младена Стојановића; занимљиво, и др Младен и Маслеша окончали су живот под сумњивим околностима, тврди Војин Корда.

Иако је прошло седам деценија, непреболна рана Војина Корде је најмлађа сестра Здрава, која је као љевичарка за Другог свјетског рата мучена и објешена.

Ово јединствено дружење и путовање кроз вријеме завршили смо на свечан начин: Војин Корда потписао је Приступницу и постао најстарији члан „Гаудеамуса“, друштва које окупља бивше ученике и професоре Гимназије а бави се његовањем традиције наше школе. Услиједила је – како то и приличи – здравица уз чашицу ракије из завичаја.

Захваљујемо новинарки РТРС-а Теодори Врањеш и сниматељу Саши Јаковљевићу, те Драгану Давидовићу, директору РТРС (бившем гимназијалцу). Прилог емитован 1. новембра 2012. године у Јутарњем програму РТРС-а, можете погледати овдје. (Емисија траје преко два сата, а прилог о Војину Корди почиње од 1:37:56 секунди). Нешто дужи прилог емитован је и сутрадан, 2. новембра 2012. године у Бањалучкој панорами, а тај прилог можете погледати овдје. (Прилог почиње од 22:49 секунди).

Зоран Пејашиновић

По секцијама