Гимназијалци у Берлину

1:0
Категорија: Њемачки клуб
6. април 2014. године

Захваљујући Фондацији Schüler Helfen Leben и Њемачкој амбасади у БиХ иченици наше школе учествовали су у програму размјене ученика, те провели седам незаборавних дана у Берлину.

Slika

У суботу 23.3. групица ученика бањалучке гимназије  пристигла  је у 12 часова свако понаособ на аутобуску станицу у Бањалуци и свако је са собом вукао огроман кофер а на лицу имао израз лица пун  нестрпљења  прикривен благим усиљеним смијешком . Недуго потом родитељи, машући и весело и тужно , испратили су их на пут од 1230 километара. Испратили су их на пут на којем ће научити штошта о одговорности, на којем ће склопити много нових пријатељстава и упознати један предиван град.

Наиме групица се упустила у двадесет сати вожње како би стигла у главни град Њемачке, Берлин, а све то је почело још прошле године када је у Бањалуку пристигла једна млада дјевојка из Берлина, како би годину дана у разним образовним институцијама помагала ученицима  при учењу њемачког језика. Леони Хорстер  је у Бањалуци од септембра прошле године и у међувремену  је одлучила да њена помоћ не буде само у учиноци него и ван школе, па чак и државе . Заједно са професорицом њемачког језика Тањом Данојевић, орагнизовала је седмодневну ескурзију у свој родни град. Екскурзија чије су трошкове покрили Фондација {[лат]}Сцхüлер Хелфен Лебен{[лат]}  и Њемачка амбасада у БиХ , имала је за циљ приближавање њемачког језика и културе, побољшавање  вјештине комуникације, размјену искустава, мишљења и интересовања са вршњацима у Њемачкој те самим тим и развој и јачање самопоуздања уз учење културе дијалога и стварање повјерења и разумијевања.

Група од 10 ученика 6 дана живјела је  је у породицама чија дјеца похађају једну од најпрестижнијих берлинских школа, {[лат]}Цанисиус-Коллег Берлин{[лат]}.  Наравно, ученици нису у Берлин отишли сами, већ су их пратиле  професорица Данојевић и Леони. Сви су врло срдачно примљени у своје породице, те нас је њемачко гостопримство и добродушност позитивно изненадило.

Захваљујући многим Леонинм контактима, која је и сама бивша ученица

ове школе, план и програм путовања био је испуњен од  јутра  до вечери активностима на којима би јој позавидјела и покоја туристичка агенција. Након првог дана који су ученици провели са својим гост-породицама одмарајући се од дугог пута , услиједио је понедјељак с њим су дошле и прве заједничке активности .

Наиме, сви  су са својим домаћинима рано ујутро заједно долазили до школе , одакле су заједно са професорицом и Леоние кретали у мале походе на Берлин.
Понедјељак је био предвиђен за обилазак Берлина уз водича. Тако велики град као што је Берлин немогуће је обићи за три сата, па ни за седам дана, али наш водич се потрудио да нам покаже све оно што је важно и битно и све оно што представља Берлин.  Обилазак је поред многог фотографисања уз све знаменитости града, понудио и један нови увид у причу о Берлину чија је историја истински занимљива. Обиласку је услиједио посјет {[
лат]}Стаси Мусеум{[лат]}  у којем се интересовање за чудновату историју града још више продубило кроз причу о животу у бившој Њемачкој Демократској Републици.

Сљедећег дана посјетили смо дворац {[лат]}Санссоуци{[лат]}  (фр.  без бриге) , љетну резиденцију краља Фридриха Великог . Дворац се налази 30-ак километара од Берлина у шармантном градићу Потсдаму , кроз  чије смо улице такође прошли. Спољашњост дворца задивила би многе, а унутрашњост и оне избирљиве.  Украси рококоа и елеганција прошлих времена  савршено одговарају преводу назива дворца са француског језика, тј. стварају атмосферу безбрижности и благостања. Остатк дана провели смо у Берлину , а заједно смо и јели и нешто по чему је Берлин веома познат, а то су кари кобасица и берлински кебаб .

Након два дана непрестаног обилажења и упознавања града , дошла је сриједа коју смо провели у школи похађајући заједно са својим домаћинима школске часове. Часови су такође били једно ново искуство, јер  је приступ школовању у Колегу , а и уопште у Њемачкој знатно другачији од нашег. Предвече смо провели у припремама за културно вече у којем смо покушали да представимо нашу државу,језик и културу на најљепши могућ  начин . Може се рећи да је културно вече било потпуни успјех. Послије приче о БиХ и Републици Српској у којој је било и пјесме и игре, гости су се послужили нашим традиционалним јелима , а касније су заиграли и коло. Те вечери разбијене су многе предрасуде са обје стране , што је био и један од циљева овог путовања.  

Наредног дана послије тада већ рутинског  доласка до школе, услиједио је одлазак у  оперу на обилазак иза кулиса . У опери смо накратко присуствовали и несвакидашњем перформансу , драматизацији Кафкине „Преобразбе“  .  Послије обиласка зграде опере дан смо наставили обиласком  зграде њемачког Рајхстага . У згради Рајхстага поред стандардног обиласка наша групица имала је и приватни разговор са једним од водећих људи из тренутно владајуће коалиције у Њемачкој . Кроз разговор смо схватили како власт у Њемачкој функционише и које су надлежности Бундестага чије је зграда Рајсхтага сједиште. Прије одласка на мјузикл {[лат]}Хинтерм Хоризонт{[лат]} одлучили смо да искористимо слободно вријеме тако што смо се попели на терасу једне високе зграде у срцу града и уживали у заласку сунца.

Мјузикл је премијерно изведен 2011. године,  се благо ослања на истините догађаје из живота пјевача Уде Линденберга, кроз чије пјесме је испричана једна љубавна прича из времена Берлинског зида . Заиста врхунска продукција оставила нас је све без даха и тако ставила тачку на један предиван дан.

Иако смо знали да ништа не траје заувијек, петак нас је ипак затекао неспремне . Послије кратког слободног времена које смо искористили да купимо покоји сувенир и још мало уживамо у том несагледивом граду , дошло је вријеме да са својим коферима пођемо на аутобуску станицу . Тужних погледа махали смо својим  домаћинима и кроз аутобуске прозоре бацали посљедње погледе на улице Берлина . Поред  туге радост је наравно била у томе што ћемо за 20 сати поново видјети своје праве родитеље и старе пријатеље.

Пут какав смо ми имали,  веома је тешко организовати. Професорица Тања и Леони су се потрудиле да у тако великом граду ми никада не останемо сами и увијек су нам биле на располагању . Поред све журбе и недостатка времена,  смијеха и забаве није нимало недостајало . Сваки тренутак био је искориштен на најбољи начин , а ми смо стекли једно огромно искуство. Упознали смо нове људе  другачијих погледа , остварили контакте и склопили пријатељства која ће засигурно трајати много дуже од оних седам дана којих смо поровели у Берлину .

Лука Тривуновић, {[лат]}ИИИ1{[лат]}  
По секцијама