Сјећање и лијепо и тужно: Омаж професору Живку Малешевићу

3:0
Категорија:
28. март 2017. године

Кажу да велики људи живе вјечно у сјећањима оних који су их вољели, а велики професори настављају да живе кроз сјећања и знања својих ученика. Професор Живко Малешевић живјеће још дуго, дуго у успоменама својих најближих, своје породице и свих генерација својих ученика.

Slika

Омаж покојном професору Живку Малешевићу, који је резултат иницијативе др Душка Бабића, директора Филолошке гимназије из Београда, одржан је у петак 24. марта 2017. са почетком у 18 часова у холу наше школе.

Подсјетимо се, Живко Малешевић био је један од најаутентичнијих гимназијских професора. Предавао је српски језик и књижевност, али у своја предавања уносио је драму и приче из живота и тако инспирисао своје ученике и одржавао им пажњу ширећи осјећај да је све „као у причи“. Преминуо је 23. јула 2016. године на свој 65. рођендан „као у причи“. 

На почетку овог догађаја дирекотор наше школе, Зоран Пејашиновић, поздравио је све присутне, истакавши да је на иницијативу професора Душка Бабића, ђака, колеге и дугогодишњег пријатеља покојног професора, и дошло до реализације овог дружења и подсјећања на великог човјека и професора.

Душко Бабић је са нама подијелио неколико догађаја који су обиљежили четрдесетогодишње пријатељство, посебно издвојивши први и посљедњи сусрет са Живком. Рекао је да је због тога што је професор био јединствена особа, као и због свега што је урадио, и организовао ово одавање почасти. Свој говор је завршио читањем пјесме, која је инспирисана њиховим пријатељством, а у којој се препознају мотиви професоровог завичаја гдје се и догодио њихов посљедњи сусрет. 

Затим је ученик из III2 Вања Обрадовић прочитао писмо Живковог сина Немање. У овом изузетно емотивном писму, између осталог, професор Живко је упоређен са ријеком „у чијој су се мудрости многе генерације умиле“. Нико од присутних није остао равнодушан на Немањине ријечи, а било је и суза његових најближих.

Почаст професору одали су и бивши ученици. Тијана Тепић, ученица IV8, прочитала је своју пјесму посвећену професору, а ученице Сара Зрилић, Марина Рауковић и Александра Романић, такође из IV8, су своју почаст исказале у виду прозних текстова. Дјевојке су пренијеле само мали дио атмосфере која је владала на увијек омиљеном часу српског језика.  

Актив српског језика представљала је професорица Славица Малић прочитавши своју религиозно - мистичну пјесму названу Даровница. Било је видно да је текст пјесме оставио утисак на све присутне, а како и не би када се професорица осврнула на универзална питања живота и смисла.  

О професору Живку је говорио и др Слободан Јанковић, истичући Гимназију као величанствену образовну установу, а професора као једног од најистакнутијих учитеља младих интелектуалаца. Жељу да са нама подијели своја сјећања имао је и некадашњи гимназијски професор српског језика и књижевности Милош Бојиновић који је описао познанство  са својим колегом и земљаком као непоновљиву авантуру.

За крај је Бојан Белензада, ученик IV10, изрецитовао пјесму Душка Радовића Плави Жакет, која је некако била и остала заштитни знак нашег професора. 

Хвала професору за све што је учинио и за нас и за све оне ученике који су имали ту срећу да од њега слушају о највећим писцима и пјесницима свјетске књижевности. Нека му је вјечна слава.

 

Анђела Арар IV10

Сретен Рајилић IV10

По секцијама