Кроз историју и зиму до Официрске палате

6:0
Категорија: Гимназија Бања Лука
2. април 2017. године

Помислили смо да је екскурзија крај наших школских путовања и тугаљиво се присјећали шетњи по сунчаној Венецији. Како смо се само преварили мислећи да нас до посљедњег гимназијског дана чека још само матура! Под вођством професорице Жане Стевић, спаковали смо кофере, и са заставом Републике Српске у џепу, у Балмун мајицама и осмијесима на лицу, запутили смо се у Сјеверну Венецију, да представимо Гимназију на 21. конгеренцији Модел Уједињених нација, у Санкт-Петербургу. Нашу екипу чинили су матуранти, и искусни делегати Ања Живковић, Сара Петковић, Анђела Радовановић, Јовица Јовић, Марко Благојевић, Никола Тодоровић, Давид Буловић, Владимир Ишаретовић и Никола Видовић, а овако је изгледала наша авантура.

Slika

До Београда смо се труцкали аутобусом и успут учили руски за прву помоћ. Док смо пили кафу и сунчали се у Кнез Михаиловој, срели смо школског друга, Игора Мирјанића, који се тамо обрео захваљујући награди за прво мјесто на литерарном конкурсу. У Санкт-Петербургу смо касније видјели бившу гимназијалку Ану Ћетковић, која сада тамо студира. Можда нас, гимназијалаца, има мало, али нас зато има свугдје! Након шетње по Калемегдану, запутили смо се на аеродром, спремни за сусрет са Русијом.

Након неколико сати непрекидног причања изнад земаља источне Европе, и два лета, дочекали смо јутро у граду Петра Великог. Ствари смо на брзину убацили у наше совјетске апартмане у самом центру града и, не губећи вријеме, скочили смо у загрљај Невског проспекта и хладног, сјеверног Сунца. Упознавање са градом започели смо шетњом дуж обала Фонтанке и Мојке, све до зграде Адмиралитета. Највише нас је одушевио изглед старих грађевина, које су настале у периоду када је Санкт-Петербург био главни град царске Русије. Уживали смо у погледу на велику Неву и палате на њеној обали, са Зимским дворцем Ермитажа као круном минулих епоха. Видјели смо Храм Спаса на крви и Исакијевски храм, а обишли Казањски храм, и Смоленски манастир. Одајама Ермитажа луњали смо сатима, дивећи се ремек дјелима свјетског сликарства и вајарства, дружили смо се са српским режисером Југославом Петровићем и славном руском глумицом Галином Карелином у Дому глумаца и дошли до обале Балтичког мора у парку дворца Петра Великог у Петерхофу. Ганула нас је количина пажње са којом Петрограђани данас његују свој град и своју културу, за које су се тако храбро борили у доба опсаде. Јер, њихов град је музеј под отвореним небом, у којем је чак и метро украшен позлаћеним мозаицима, а посјетиоци могу само да му се диве и одају поштовање његовим житељима.

Иако су на први поглед становници некадашње престонице повучени и хладни, већ при првом разговору са неким од случајних пролазника увидјели смо да су веома срдачни и гостопримљиви. На путу до Петерхофа причали смо са веселим руским војником, а у трамвају са кондуктерком којој смо обећали пронаћи мужа из Бањалуке. Ипак су то наша „руска браћа“ и постоји нешто старо и свето, а ипак неопипљиво, што веже не само нашу историју и традицију, наше језике и религију, већ и наше народе. Можда су нам далеко на карти, али у срцу нису.

Нисмо пропустили прилику да пробамо нека традиционална руска јела, од којих су нам се највише допали боршч и руска салата, која се у Русији уопште тако не зове. Против зиме и минуса (чак је и снијег падао) борили смо се чајевима и нисмо допустили да нас хладноћа отјера са улица.

Пишем и пишем, а никао да дођем до најважније дијела, а то је сама конференција! Путовање је било веома интенивно и тешко је сажети све утиске у један текст. А оно што прескочим надомјестиће фотографије, којих има напретек. Била нам је велика част али и још већи изазов учествовати на тако цијењеној конференцији. Заједно са неколико стотина средњошколаца из 16 земаља, укључујући Кипар,Мароко, Саудијску Арабију, Судан, САД, Италију, Оман, Њемачку и Кину, дискутовали смо о горућим свјетским питањима на четири комитета, као представници Авганистана, Белгије и Казахстана. Свечана церемонија отварања (на којој су Владимир и Јовица држали говоре као амбасадори Авганистана и Казахстана) у Официрској палати посљедњег руског цара, и затварања у Међународном бизнис центру посебно су доприњеле цјелокупној атмосфери и помогле нам да онако сређени, у одијелима и хаљинама, изгледамо као прави представници у Уједињеним нацијама. Правилник о понашању, модификован на Русима својствен начин и на наше изненађење, додатно је закомпликовао процес писања резолуција, али га учинио и интересантнијим. Сарађивали смо и дружили се са вршњацима који живе у другим државама и на другим континентима, и на крају пронашли заједничка рјешења свих проблема. Сви смо били задовољни резултатима рада, а наши момци, Давид и Јовица, добили су посебне похвале за своје учешће, док је Марко проглашен за најбољег делегата Политичког комитета.

Са пута смо се вратили преморени, због недостатка сна и вишка узбуђења, и срећни што смо наше гимназијске дане употпунили путовањем и дружењем у једном од најљепших градова на свијету. А сада назад у школу, на припреме за нашу конференцију, овај пут у улози предсједавајућих. Видимо се на Балмуну 2017!

The delegate yields the floor back to the Chairs,

Анђела Радовановић
По секцијама