Наградно путовање у Србију

0:0
Категорија: Гимназија
16. мај 2017. године

Крајем 2016. године Генерални конзулат Републике Србије у Бањалуци расписао је литерарни конкурс поводом 15. фебруара, Дана државности Србије. Тема је била:“Шта то Србија треба да зна о мени?“. Десет радова је издвојено. Двоје ученика наше школе, Андреа Јеремић из другог разреда, и Игор Мирјанић, ученик четвртог разреда, заједно са још 8 ученика из цијеле Републике Српске, награђени су десетодневним путовањем по Србији.

Slika

Пет дана награђени ученици провели су на Тари, још пет у Врњачкој Бањи, све вријеме обилазећи западну и централну Србију. Током десет дана боравка ученици су били гости Војне установе „Тара“, тј. њених хотела „Оморика“ на Тари и „Бреза“ у Врњачкој Бањи. Ученике је угостила и Радио телевизија Србије у емисији „Србија на вези“, која је емитована уживо на сателитском програму РТС-а. Такође, све вријеме групу ученика је пратила екипа Радио телевизије Републике Српске на челу са новинаром Стефаном Личином, такође бившим учеником наше школе, и при томе снимила получасовну репортажу о путовању која је емитована два пута у програму РТРС-а. Ево приче наших ученика:

 

Стигосмо на ту љепотицу, уморни од пута али нестрпљиви да почнемо авантуру. Стигосмо на планину Тару и нађосмо се на почетку десетодневног боравка у драгој нам Србији, чијег ћемо кратког и тако брзо пролазног времена постати свјесни онда када му дође крај. Упознашмо се са нашим водичем Банетом чије су нас приче насмијавале и у ране јутарње сате када смо ходајући још увијек спавали, усљед јако касног лијегања ноћу. Без обзира на то, вријеме које смо проводили заједно не бисмо мијењали ни за сат квалитетног сна, јер смо сматрали да нам управо сан одузима пријеко потребне минуте забаве и упознавања, како једни других, тако и бројних садржаја хотела. Хотела чијим смо ходницима трчкарали како бисмо били уз наше пријатеље при гостовању у емисији који су били километрима далеко, чак у Београду, али срцу близу. На Тари обиђосмо Митровац, Перућац, Рачу, Јатаре, Мокру гору, Стопића пећину, и оно што ће на нас оставити највећи утисак – толико невјероватних видиковаца! Можемо рећи, засигурно, да смо захваљујући њима постали свјесни љепоте ове државе. Свјесни богатства природе која нас окружује и којој припадамо. Након пет дана заједничких оброка и заједнички пређених километара, пођосмо даље.

Наредних дана бисмо у Ужицу, Чачку, Краљеву и Крушевцу. Нађошмо се пред богатом историјом тих градова и Србије о којој свједоче бројни музеји, манстири Жича и Студеница, црква Лазарица у Крушевцу и средњовјековни град Маглич.

Десет дана је дуг период ако човјек не ужива, ако му је досадно и ако настоји да прекрати вријеме. Но, десет дана проведених у учењу на занимљив и неуобичајен начин, окружен људима које тек упознаје а са којима зна да дијели најмање једно интересовање, још при томе у одлично уклопљеном и испланираном дану, онда тих десет дана представља једне од бољих у животу, свакако дане које човјек треба да памти. Вјерујемо да је ово друго превладало код свих нас.

Било је и смијешних тренутака, као онај у Крстовграду надомак Краљева, гдје од једног​ човјека велике енергије и дивне идеје видјесмо како је то тачно изгледао мач којим је Милош убио Мурата на Видовдан славне 1389., мада о томе, у чему се слажу историчари, нема довољно материјалних доказа.

Могли би у шали да кажем да смо тих десет дана провели на поклоничком путовању јер посјетисмо, чини нам се, више сакралних објеката него што би то могли чак и на Светој гори. Толико смо цркава и манастира обишли да смо посљедњих дана почели да се крстимо и на улазу у музеје. Кренули би десном руком према челу, на пола пута се сјетили гдје улазимо у онда руком начинили покрет кроз косу да би сакрили махинални гест којим би се обрукали. Но, доста шале.

Не желимо рећи да је путовању дошао крај. Не желимо се присјећати суза и загрљаја који су обиљежили хотел „Брезу“ или возила у којима се вратисмо у наше родне крајеве. Желимо рећи да се наша авантура наставља јер ће нешто овако вриједно увијек живјети и бити одговор на питање: „Које би путовање у животу издвојили?“. Остварило се оно што нам је пожелио генерални конзул још прве вечери на Тари – научили смо да Србију волимо и рационално, и да знамо зашто је волимо.

Андреа Јеремић и Игор Мирјанић

П.С. Линкове за емисије на РТС1 и РТРС можете погледати овдје:https://www.youtube.com/watch?v=xDvpDiowcPQ, https://www.youtube.com/watch?v=SxpdlXMgtok

 

 

По секцијама