Знаменити професори

Васо Глушац

Vaso Glušac

Неспорно, један од напознатијих професора наше Гимназије је Васо Глушац (Слатина код Санског Моста, 1879 – Београд, 1954). Рођен је у свештеничкој породици. Након завршене гимназије у Сарајеву и студија славистике у Бечу, службовао је као суплент и професор гимназија у Бањој Луци (1905-1912) и Тузли (1912-1914). Због активног националног рада суђено му је у чувеном бањолучком велеиздајничком процесу. Послије рата био је члан Привременог народног представништва Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца, те директор гимназије у Тузли (1919-1928). Потом је поново премјештен у Бању Луку, гдје је постављен за директора угледне Гимназије (1928-1932) а, ускоро, и за в. д. начелника Просветног одељења банске управе Врбаске бановине. На тим мјестима се доказао као изузетно способан организатор просвјетног и културног живота у цијелој Крајини, чиме се, уз бана Милосављевића, сврстао у ред најзаслужнијих неимара ''Перикловог доба'' Бање Луке. Уосталом, баш у то доба пада и његов рад на покретању и руковођењу ''Змијањем'', чиме је оснажио ранију популарност и ауторитет у народу па и владајућим политичким круговима. Такве референце одвеле су га у Београд, гдје је од 1932. године па до Другог свјетског рата био члан и секретар Сената Краљевине Југославије. Написао је неколико десетина радова из области књижевне критике и историје, а све до данас актуелне су и његове контроверзне књиге и радови о средњовјековној прошлости Босне и Херцеговине, а нарочито о богумилској ''цркви босанској'': Босна и Херцеговина српске су земље по крви и језику (Мостар, 1908), Истина (Мостар, 1911), Повеље Матије Нинослава, бана босанскога и народност његових поданика (Бања Лука, 1912), Неколико питања из прошлости Босне и Херцеговине (Тузла, 1921), Средњовековна »босанска црква« била је православна (Београд, 1924), Истина о богомилима (Београд 1945. и 1992.) итд. Пријатељство Кочића и Глушца, зачето још за вријеме студија у Бечу, настављено у Бањој Луци кроз сарадњу на покретању и издавању Развитка, крунисано је кумством – Глушац је крстио Кочићевог сина Слободана (1910-1913).