Знаменити професори

Владислав Скарић

Vaso Glušac

Професор Скарић рођен је 10. јуна 1869. у Сарајеву, гдје је његов отац, Коста, био виђени трговац дуваном. Владислав је основну школу и два разреда гимназије завршио у родном граду, а преосталих шест у чувеној Карловачкој гимназији. Студије историје и географије завршио је у Грацу и тако постао један од првих Срба из цијеле Босне и Хецеговине који је стекао факултетско образовање. По завршетку студија 1895. године, запослио се управо у нашој школи, која је октобра те године и почела са радом. Предавао је историју и географију. У бањалучкој Реалци остао је двије деценије – све до присилног пензионисања послије познатог суђења ђацима 1915. године.

Научним радом почео се бавити одмах по доласку у Бању Луку. Као угледни национални радник, Први свјетски рат провео је у интернацији. Године 1919. постао је кустос, а 1926. године, па цијелу наредну деценију, и директор Земаљског музеја у Сарајеву. У Гласнику, који је годинама уређивао, чувеном часопису поменуте установе, објавио је своје најзначајније радове, понајвише из турског доба наше прошлости. Бавећи се османским периодом историје, научио је и турски језик. Његови најзначајнији радови су монографије Попис босанских спахија из 1123. (1711) године, Сарајево и његова околина од најстарији времена до аустро-угарске окупације, те студије о поријеклу православног становништва Босне и Херцеговине, о Требињу, старој босанској властели, о рударству у Босни и Србији... Неспорни допринос развоју науке, довео га је 1935. године међу чланове САНУ. Умро је у Сарајеву, 6. августа 1943. године.