Захваљујући нашим старијим другарима Софији Миљатовић, Стефану Дугоњићу и Вукашину Берићу, и другарима из партнерске школе из околине Тревиза “Марко Касагранде” и њиховом кратком филму направљеном за пројекат “Врата Европе” на тему миграната, Министарство просвјете и културе Републике Италије нас, насљеднике пројекта, наградило је одласком на најјужнији дио Европе, Лампедузу.
Сам наш пут на Лампедузу био је узбудљив, а дошло је и до компликација које нам нису сметале, јер непланирано смо обишли Љубљану, Трст и неочекивано лијепу Сицилију.
Када смо из сјеверне Венеције, старог италијанског града слетјели на Лампедузу, ближу Африци него Италији, нисмо имали осјећај да смо у Италији, јер шарене кућице равних кровова и кактуси сигурно нису симбол те државе. Такође смо примијетили велику разлику између Италијана са сјевера и са југа, чак и код наших вршњака. Док су наше другарице са сјевера у почетку биле повучене и тихе, другари са југа, и власница куће у којој смо боравили, нису престајали причати. И поред тих разлика и у говору, али и у самој атмосфери и другачијем изгледу југа и сјевера, сви су се добро слагали. На такву разноврсност треба гледати као на богатство, а не као на повод за “раздвајање”.
Разлог нашег доласка на Лапедузу, пројекат “Врата Европе”, који су организивали Министарство просвјете и културе Италије и организација “Comitato 3 Ottobre” ( ова организација је настала 2015. године због страшног бродолома у којем је погинуло више од 360 миграната који су из Африке, због тамошње политичке и економске ситуације, пловили преко Средоземног мора, покушавајући да дођу до Европе) омогућио нам је и више од дружења и упшознавања са културним и историјским благом Лампедузе.
Заједно са нашом партнерском школом из Италије, присуствовали смо различитим радионицама, које су држали представници УН-ових и других хуманитарних организација, а које су имале исти циљ -подизање свијести о стању миграната и њиховом кретању у Италији и Европи. Слушали смо искуства која су нам преносили представници УНХЦР-а, Save the Children, Љекара без граница, али и самих миграната.
Упознали смо ученике из цијеле Европе и са њима расправљали о проблему миграције. За нас је ово било потресно али и веома поучно путовање, јер ни ми, ни наше окружење, нијсмо довољно упознати са овим великим свјетским проблемом. Неопходно је да се сви освијестимо на вријеме, јер ипак, као што говоре на Лампедузи, “сви смо ми на истом броду”.
