СВЕТОСАВСКА АКАДЕМИЈА
Хиландар, ризница српске душе
Као у дивним и древним причама, готово сваке године у исти дан процвјета цвијет чији мирис и љепота дотакне душу свему. Такав је Савиндан, слава свих српских школа.
Наиме, у бањалучкој Гимназији на Савиндан, одржан је пригодан умјетнички програм у којем су млади, звонки гласови: бесједника, глумаца, пјевача, рецитатора, те школски оркестар и плес успјели да присутнима гану срца и дотакну душу. Савиндан је и најљепша прилика да се ода част професорима и ученицима који су и знањем и духом јаки и изузетни. Директорица Гимназије Вита Малешевић је професорици њемачког језика Ани Чабрић Чичи уручила посебан дар за квалитет и прегалаштво у раду ИБ програма, као и ученицима Јелени Јеличић и Тибору Пушкару који су добитници и Светосавске награде.
Ред је да се подсјетимо животом и дјелима јаких људи који су нас сабрали на данашњи дан.
Срби преко осам вјекова имају највеће благо, и материјално и нематеријално, манастир Хиландар. Када је отишао на Свету гору, Свети Сава налази разрушени манастир Хиларион и уз огромну материјалну помоћ брата и оца гради манастир и отвара га за српство 1198. године. Од тада Хиландар постаје показно мјесто за цио српски род, а Немањићи горостаси који су чудесном снагом чували и штитили своје чедо Хиландар, чија свјетлост допире до српских душа ма гдје да су.
Када би постојала огромна вага па да се на један њен тас стави благо хиландарске ризнице, а на други тас све благо које Срби имају мимо Хиландара, превагнуо би први. Та ризница има: 500 повеља, валидних докумената, 3 500 икона (од тога 1 500 средњовјековних и 8 чудотворних), рукописних књига 1 100 томова, велику колекцију богослужбеног текстила и предмета, мошти светаца, инкунабуле (прве штампане књиге), реликвије часног крста и још много тога.
Посебну вриједност има Законоправило Светог Саве, књига која је почетком 13. вијека имала 850 страница рукописа. Тада такву књигу на земаљској кугли нико није имао. У карејском скрипторијуму преписана је још два пута и једна књига је послата Русима. Царска Русија Савино Законоправило држи као законску књигу до половине 16. вијека. Почасно мјесто у манастиру има икона Богородице Тројеручице која је, како предање говори, из безнађа и очаја због турских освајања на магарету доспјела на мјесто утјехе у Хиландар. Њој се монаси обраћају у првом лицу кад им треба савјет и помоћ.
Ми смо расут народ и сеобе су дио нашег усуда, и оне под Чарнојевићем и ове данашње. Међутим, да немамо Светог Саве, његовог оца Светог Симеона, Доментијана, Теодосија, Методија и многих других, не би било ни нас – однијела би нас струја времена и били бисмо у траговима као Хазари.
Ускликнимо им с љубављу!
Славица Малић
