„А ја се молим за душу његову
као и за душе оних које је поклао,
можда ме због тога људи Светитељем зову,
можда зато памте ријечи:
САМО ТИ ДИЈЕТЕ РАДИ СВОЈ ПОСАО.“
Невен Милаковић, „Само ти, дијете, ради свој посао“
У недјељу, 12. маја 2024. године, око 150 ученика и 8 професора бањалучке Гимназије присуствовало је обиљежавању Дана сјећања на жртве усташког злочина – геноцида НДХ у Концентрационом логору Јасеновац у Доњој Градини. Организујући одлазак ученика 1. разреда у пратњи њихових професора Гимназија се одазвала позиву надлежног Министарства, као и остале средње школе Града Бање Луке.
Како уз позив није стигао програм манифестације, нити план рада, кретања или едукације ученика, професори су током цијеле седмице, обиљежавајући Седмицу културе сјећања, припремали ученике за овај дан. Најзначајнији дио упознавања ученика са простором, догађајима, узроцима, посљедицама и, што је најважније од свега, буђења свијести о важности културе сјећања као неодвојивог дијела идентитета једног човјека реализован је у недјељу током боравка у Доњој Градини. Рад је започет разговорима у аутобусима и својеврсном припремом ученика на оно што ће чути и видјети, а наставио се шетњом кроз гробна поља, разгледањем малобројних експоната злочиначких алата, а завршио једним мултидисциплинарним краћим предавањем покрај Тополе ужаса. Ученици су сазнали основне информације о Концентрационом логору Јасеновац и његовом највећем стратишту Доњој Градини, промислили и поразговарали о злу у човјеку и његовим посљедицама, и на крају чули пјесму мотивисану старцем Вукашином Мандрапом и његовим херојским чином пред саму егзекуцију.
Сједећи у муклој тишини, коју су нарушавали само шум ријеке и цвркут птица, и с пажњом слушајући своје професоре, а са суосјећањем мислећи о својим вршњацима који на том страшном мјесту страдаваху, наши су првачићи показали да су зрелији и свјеснији од многобројних креатора ове најсветије манифестације у нашој култури и на нашим просторима. Достојнаство, скрушени мир и тиха молитва обиљежили су ове мале-велике људе у малом, а преголемом болу.
И на крају још један показатељ величине малих и младих којима се на прави начин приступи: Ученик Коста Јанковић, I8, у недјељу је напунио 16. година. Свој рођендан, свој диван дан који је требало да обиљежи журка, торта, радост и пјесма, Коста је провео у Доњој Градини са својим другарима из одјељења и школе и са својим професорима! Он није једини међу нашим првачићима који се одрекао сунчаног недјељног дана у хедонистичким задовољствима градске и породичне угодности, али је најснажнији примјер којим се потврђује да нас још увијек није у потпуности савладао индивидуализам и егоизам. Постоји нешто веће и важније од наше сунчане недјеље, нешто светије од свих нас, а то је поштовање оних који су страдали да бисмо ми данас постојали!
Коста, нека ти је срећан рођендан!
Свим нашим првачићима похвала за понашање, достојанство и поштовање које су показали! Да се не заборави…..
мр Бранка Љубојевић, проф.
