Човјек може цијели живот живјети лијепо само ако воли. Љубав рађа лијепо а оно је толико небеско и толико чудесно да је непресушни извор мишљењу, знању. Милка Мандић, професорица Музичке културе у нашој школи се препустила небеском плаветнилу, који се удобно излило у њено око како би непрестано заједно са њом путовало кроз живот шапутало јој савршену музику сфера и помогло јој да гимназијски ученици буду мусикоси, како их је видио антички дух, младе особе којима није познат само музички језик већ се ради о добро образованим личностима.
Грцима су живот одредили као кретање и сматрали да је сва природа покретна, звучна и кад се сакупе ти звуци, настају науке и ритам, који кад се претвори у број, омогућава појаву савршене композиције и лагоднији, безбрижнији боравак у овом свијету.
Али Вама, Милка, који живите у времену кад музика не извире из креативне доколице већ из беспослице, у потрошачком друштву није било лако представити улогу важности образовања. Дух времена Вам је како одмогао тако и помогао.
Млади људи су открили да се својим позивом за који су потребна знања могу избавити од мјеста одређеног рођењем, и почели су се истински образовати, учити из властитог хтијења. А музику су прихватили да им учини питомије свако мјесто у које доспију и да са Музама оно неминовно испред њих учине савладивим, своје ново боравиште спасоносним, да им пружи да уживају и у оном што не желе, а морају савладати.
Ви сте својим богатим искуством их упозорили да гдје да дођу а нису себе преобразили да ће у сваком боравишту прије угледати неприлике него прилике и хтјети да одсуствују прије него присуствују. А ни једна заједница, колико год била затворена, не спречава човјека да се бори са својим манама, као што су лијеност, неодлучност, и да ради на личном напредовању.
Учили сте их да у своју особеност укључе не толико усвајање оног познатог, квантитативног већ да их баш музика научи колико мале промјене, попут погрешно записане ноте, могу утицати да се не доживи ритам, мелодија без које је све непотпуно. Опет је све условљено положајем и колико смо суздржана бића да ли ћемо пронаћи смисао и тражено.
Знали сте да се додиром супротности рађају нова дјела и учи стваралаштву.
И Ви сте их хранили преузетим даровима оног небеског, животоносног, животодајног и равномјерног кретањем обдареног склоног космосу, божанском и земаљског коначном, случајном, које се може на било ком мјесту срести скупа.
Хтјели сте да своје ученике упутите колико је тешко замислити један дан без музике и колико наше тијело и душа вапе за њом.
Човјек стално жуди за равнотежом и складом и треба му музика током цијелог развоја, од првог дана рођења да са њим дијели све радосне, а и жалосне догађаје и претвара у њему незаборавне доживљаје, да га оплемењује и побољшава његов живот, хранећи га мудрошћу.
Обожавали су Вашу благост и пријала им је и нису је видјели као слабост. Музика својом интуитивном снагом најдубље продире у људску душу, показујући способност храњења, лијечења, терапеутске моћи и прочишћења, катарзе. Ваши ученици су јој се скроз предали како у другим предметима нису могли открити како једна композиција може постати малим промјенама многоимена.
Милка, Ваш узор сте тражили и у природи, земљи. Вашу енергију која је гарант да ћете своје идеје остварити на срећу свих, црпили сте и из природе земље. Ви сте својом једноставношћу, скромношћу младим колегама показали да се равнотежа и склад могу угледати на било ком мјесту гдје човјек борави и они су упијали Ваше приче. Посебно су слушали са интересовањем како уживате у башти.
Да су љепота, истина и доброта једно које може савршено функционисати Ви сте, Милка, потврдили јер сте својим радом живјели љепоту и показали нам да Ваш дух вјерује у златну бајку о људима.
Данас се од професора тражи да им узор буде поново небеско, увијек спремно да без предаха подучава младе људе и буде непрестано уз њих, тешко се прихвата. Али Ви бисте и то са лакоћом сад успјели. Љубављу дјелујете и рушите све границе и за Вас не постоји несавладиво.
И непримјерено је крај дружења о љубави која доноси хармонију завршити тачком…Желимо стално Ваше присуство да нас бодрите и у плаветнилу Ваших очију да проналазимо предах, лакше испунимо своје обавезе, навикнемо се на облик траженог непрестаног рада.
Горана Ђудуровић Праштало
