У ТОМ ЛИЈЕПОМ ГРАДУ ЗВОРНИКУ
У суботу, 12. октобра, увјерили смо се у све љетоте, чари и нетакнуту природу Републике Српске, као и вриједности њезиних становника. Све то омогућила нам је успјешно реализована прва теренска настава за ову школску годину, у склопу рада Географске секције. Стручна посјета обухватила је 35 ученика и три професора географије, Мрђен, Ђервида и Црнобрња.
За нашу прву дестинацију изабрали смо Подриње и Доњи Бирач. На путу за Зворник, занимљив нам је био град соли, Тузла, и њезина индустријска околина, коксара у Лукавцу и ТЕ „Тузла“. Путујући питомим простором рубног дијела Паноније нашег ентитета, прво смо посјетили познату фабрику „Алумина“ , смјештену у Каракају. Љубазни домаћин упознао нас је са развојем и радом ове фабрике, која је један од лидера овог типа на европском тржишту, и уједно најуспјешнија у БиХ. Био је ово прави примјер како се може бити успјешан захваљујући искључиво домаћим ресурсима, како природним, тако и људским. Потом смо се запутили у Зворник, мали град смјештен у истоименој котлини, на лијевој обали Дрине. План је био попети се аутобусом до Зворничке тврђаве. Још увијек нам није јасно како смо то успјели, био је то прави возачки подвиг. Поглед са тврђаве био је спектакуларан. Љепота Дрине, Зворничког језера и околине, дошла је у потпуности до изражаја. Након тога сишли смо у град, и прошетали до Моста краља Александра I Карађорђевића, једног од симбола града. Шетајући старим жељезним мостом, чији је донатор за изградњу управо био наведени краљ, а који је од историјског, архитектонског и естетског значаја, схватили смо симболику оваквих грађевина за један народ којег „дијели“ ријека, те је осјећај био некако посебан.
Ученици су након овога имали слободно вријеме за одмор и дружење, а око 16 сати кренули смо према малом мјесту Шековићи како бисмо посјетили женски манастир именом Ловница. На путу за манастир, возећи се овим шумовитим крајем, у којем вријеме као да је стало, а природа нестварно лијепа, питали смо се како и од чега овдје људи живе када дође зима, западне снијег и завладају хладноће. Одговор је једноставан, то је њихов завичај. Манастир, који датира из 16. вијека, смјештен је крај рјечице Ловнице која управо овдје извире, а чије воде, наводно имају чудотворне и исцјелитељске моћи. Познат је по вриједним фрескама и иконостасу, те је врло значајно духовно мјесто за Бирач и околину. Звук црквених звона, шум рјечице и вечерња молитва, били су нам управо оно што нам је требало за пут и срећан повратак, пут на који бисмо ријетко, или никада, отишли сами .
Са ученичким изјавама да им је ово била једна од најљепших стручних посјета, још једном смо се увјерили у значај националног простора и географије, као и потребу на њезином нагласку, како образовном, тако и васпитном.
