Драга Дано,
Волимо те.
Јединственост твоја нас је одушевљавала, од момента кад смо те упознали – и одушевљење траје непрекидно.
Како не бити одушевљен – својим кротким и изузетно ненаметљивим стилом живота стицала си искрено поштовање и дивљење свих, чак и онда када се о твојим врлинама и постигнућима није гласно говорило.
„Даница је добила 5“ – наравно. Била си боља. Исконски смирена и скромна а бесконачно моћна. Један од најбољих ученика која је наша гимназија икада имала. Фасцинантна је храброст твоја – никада се ниси жалила, а битке си била далеко веће од оних за које се ми константно јадамо.
Даница. Твоје име говорили смо са љубављу и огромним поштовањем иако због своје скромности то можда ниси ни знала, али знамо да си осјећала. Волимо те.
На нама остаје да те се вјечно сјећамо и помињемо. Сада си у мјесту цвјетном, одмори се.
Хвала ти.
Мирно почивај међу анђелима, анђеле.
Видимо се поново.
