У суботу, 10. фебруара, Географска секција доказала је да сви путеви не воде у Рим, већ у Добој. Диван дан, истраживачки дух, весела и опуштена атмосфера, све је то красило још једну успјешно реализовану теренску наставу. Стручном посјетом било је обухваћено око 120 ученика, заједно са професорицама, Ж. Кукрић, Ј. Мрђен и М. Ђервидом.
План и програм био је разноврстан, са преплитањем природних и друштвених садржаја, што је и сврха оваквог вида наставе. Прва дестинација, на путу према Добоју, била нам је пећина Растуша код Теслића, позната по највећој колонији слијепих мишева, остацима праисторијских животиња, као и атрактивним шарама на зидовима, названим тигрова кожа. Било је право уживање, уз свесрдну помоћ стручног водича, у открићу једног од бисера крашке ерозије на нашим просторима. Другој групи ученика прва дестинација био је познати манастир Липље, важан центар српске духовности теслићког краја. Задатак је био сазнати историју овог манастира, његову архитектуру, као и значај за становништво.
Око поднева, са временским размацима група, стигли смо у Добој, те смо се запутили у истоимени музеј. Недавно реновиран, музеј посједује одјељења из археологије, етнологије, историје, природних наука и историје умјетности. Занимљиви експонати увјерили су нас у значај музеја за сјевероисток Републике Српске, а љубазни и сусретљиви кустоси показали су да су Добојлије сјајни домаћини.
Након тога кренули смо према Градини, познатој добојској тврђави, једном од симбола града. Пењући се уском и стрмом улицом до тврђаве, која је оличење старог, оријенталног Добоја, низале су се богомоље четири религијске заједнице. У једну од њих, синагогу Бет Шалом, у склопу Јеврејског културног центра, свратили смо након уживања у спектакуларном погледу са тврђаве, одакле се види град и шира околина. Ученицима су се у синагоги обратила браћа Атијас, те су упознали ученике са историјом Јевреја на простору добојске општине, градњом синагоге, као и данашњим дјеловањем њиховог културног центра. Око 14 сати, наш план и програм тиме је био завршен, те су ученици послије имали вријеме одмора, у трајању од два и по сата, које су искористили по властитим жељама.
У Бању Луку вратили смо се у 18:30, са осмијехом на лицу, као и задовољством, свјесни непобитне чињенице о огромном значају националне географије за младе људе, како образовном, тако и васпитном.
