У рано јутро једанаестог октобра, док је Бања Лука још спавала у благом загрљају јесени, наша екипа кренула је ка срцу Босне и Херцеговине, у град прожетом историјом — Коњиц.
Прво одредиште била је Стара ћуприја на Неретви, која вијековима стоји као симбол који географски раздваја Босну од Херцеговине, али у исти мах и повезује ову јединствену причу јединствене нам земље.
Затим смо посјетили Титов бункер, једну од највећих тајни бивше Југославије. У његовим ходницима ученици су осјетили дух прошлости из доба Хладног рата. Изграђен дубоко у планини, овај објекат био је замишљен као уточиште за 350 људи у случају нуклеарног рата. Данас представља јединствен историјски споменик који чува сјећање на вријеме када је Југославија тежила самосталности и технолошкој снази.
Путовање се наставило ка Сарајеву, гдје смо се изгубили у шарму Башчаршије, срца града, прожетог мирисима зачина, кафе, љепотама ћилима и буком која се претвара у праву симфонију живота. Уз пратњу звукова чекића о калај и цилиндра о бакар, могли смо да посматрамо старије занатлије — калајџије, коваче и мајсторе филиграна — како одржавају традицију града који је вијековима био раскршће култура.
Наша теренска настава није била само путовање кроз географију, већ и кроз вријеме и простор културе, историје и живота. Сваки корак, свака станица носила је нову лекцију, а повратак кући био је богатији за нове доживљаје и научене приче. Живјела нова сазнања и путовања!
