Трећа теренска настава из географије успјешно је реализована 28. фебруара. У раним јутарњим часовима, тачно у 5.00, када су улице Бање Луке још увијек биле успаване, започели смо теренску наставу на релацији Бања Лука – Сремски Карловци – Петроварадин – Нови Сад. Рана полазна тачка није умањила ентузијазам ученика; напротив, наговијестила је дан испуњен садржајем, учењем и новим искуствима. У аутобусу је било око 50 ученика заједно са професорицама М. Ђервида и М. Голубовић.
Прва станица били су Сремски Карловци, барокни бисер Војводине и једно од најзначајнијих духовних и културних средишта српског народа. Уз стручно вођење, ученици су обишли репрезентативно градско језгро, чији тргови, фасаде и сакрални објекти свједоче о бурној, али достојанственој прошлости. Посебан значај имала је посјета Карловачкој гимназији, једној од најстаријих средњошколских установа на овим просторима, симболу просвјетитељства и континуитета образовања. Обилазак Карловачке богословије и импозантног здања Патријаршијски двор додатно је оснажио разумијевање улоге Карловаца као историјског сједишта Српске православне цркве и важног мјеста националног идентитета.
Након сусрета са духовном и образовном традицијом, услиједио је и изазов рељефа – успон на монументалну Петроварадинску тврђаву, једну од највећих и најочуванијих тврђава у Европи. Ова моћна фортификација, често названа „Гибралтар на Дунаву“, вијековима је чувала стратешки важан правац уз ријеку. Успон до њених бедема био је спој физичког напора и географског учења. Са висине се пружао величанствен поглед на широки ток Дунава и урбану панораму Новог Сада, што је омогућило сагледавање природно-географских и урбаних елемената у њиховој међусобној повезаности.
У наставку дана обишли смо централно градско језгро Новог Сада, административног, универзитетског и културног центра Војводине. Град складне архитектуре, пространих тргова и развијеног урбаног духа, познат и као носилац титуле Европске пријестонице културе за 2022. годину, оставио је снажан утисак на ученике. Шетња кроз пјешачку зону омогућила је непосредно упознавање са урбаним планирањем, функцијама града и савременим начином живота. Слободно вријеме било је прилика за ручак, дружење и развијање самосталности, али и за оно неизоставно – фотографисање и стварање успомена.
Теренска настава још једном је потврдила своју незамјењиву вриједност: знање стечено у учионици добија пуни смисао тек када се повеже са простором, рељефом, архитектуром и живом историјом. У вечерњим часовима вратили смо се у Бању Луку уморни, али испуњени новим сазнањима, продубљеним разумијевањем градива и заједничким искуствима која ће, сигурни смо, остати трајно урезана у сјећању.
