Дари, једној јединој, непоновљивој…

Не примијетивши ме на симфонијском концерту, прође салом Банског двора и са мном стаде, па ми, чим дође, рече:“С професором сам разговарао о оријенталној медицини, оригиналној слици, Атлантском океану, примијењеној умјетности, Октобарској револуцији, ТАНЈУГ-у, АВНОЈ-у (Антифашистичко вијеће народног ослобођења Југославије).“

Сви они којима ова и оваква реченица није ништа чудно и који могу да је напишу без грешке или евентуално са 2-3 ситна пропуста, изашли су из ковачнице писмености професорице Даре Јокановић. Тражити смисао и логичку повезаност поступака и ликова правописних контролних радова (2 у полугодишту, 4 годишње, 16 у току 4 године + безброј исправака и исправке исправка) сасвим је бесмислено, јер њихов смисао је да будете писмени. „Књижевност можете и не морате знати и вољети, али чим год се у животу будете бавили, писмени бити морате“, често нам је говорила наша Дара.

Шта је то Дару чинило посебном међу масом посебних и специфичних професора српског језика и књижевности у бањалучкој Гимназији?

Као неко коме је предавала пуне 4 године и ко је, морам рећи упркос томе, студирао, завршио и сада предаје тај исти предмет, рекла бих потпуно предан рад, труд, залагање, упорност у остваривању планираног, али и потпуно одсуство приватног живота из учионице, а истовремено безрезервно дијељење емоција, ставова, понекад крутих мишљења која нису дозвољавала супротстављање…Не, кад и ако је морал у питању! Није нам увијек било право, а ни лијепо, морам признати. Али и тада смо дубоко у себи осјећали да све те границе, сва та строгост и неумољивост оног њеног „одлично си то објаснила, али не мислиш како треба, ево ти једна 4!“ никада нису биле против, већ за нас и наше добро! Била сам и бијесна и љута на њу и њену неосвојиву петицу, али сам тада наслућивала, а сада знам да право на слободу мишљења и неограниченост говора није загарантовано рођењем, већ се осваја радом, искуством и знањем!

Сукобљавале смо се често, она чврстином окамењених ставова и тумачења Хасана (Дервиш и смрт) и Османа Вука (Тврђава), невиног Јозефа К. и узалуд бијесног Хамлета, а ја својом урођеном жестином подјареном младошћу која је тек поимала шта умије и може, али никада се нисмо невољеле. Чини ми се да је управо њена чврстина граница тумачења и прецизно постављеног разумијевања књижевних дјела била оно што ми је требало да баш рушење тих граница изаберем за свој животни позив! Да није било Даре, ја никада не бих била то што јесам, ни симболички, ни буквално!

Драга моја професорице, хвала Вам за све јединице из правописа (и за јединицу из исправка, и из исправке исправка!), сваки час језика и граматике који сте одржали и више од оних зацртаних 40%, за сваку провјеру и немогући детаљ из прочитаног романа, а највише за љубав према књизи и знању коју сте нам усадили!

Сигурна сам да ово „хвала“ није само моје, а то потвруђују и многе обајве на овим „чудима од друштвених мрежа“, како бисте их сигурно с негодовањем звали, Ваших бивших ученика!

Извините што Вам нисмо дали број собе на ексурзији у Будви (опет доказујући вриједност слободе која нас умало живота није коштала!), што сам упорно бранила и оно у шта можда нисам ни вјеровала само да бих Вама доказала да је слобода мишљења и говора основа књижевних тумачења (а нисам знала да Ви то знате, и да ме својом непопустљивошћу само тјерате да изоштрим алате мишљења и говора!). Извините што не дам 1 сваки пут када неко направи 2 страшне правописне грешке у писменом задатку (нова времена и нове нафаке, моја професорице!), јер само тако писмености дајемо мјесто које јој припада, а то је врх људског образовања.

Сурови комедијант живот хтио је да Вас с овог свијета, у којем сте највише вољели природу, здравље и Бога, однесе човјек савладан пороком, по Вашем мишљењу највећим злом које човјека на овоме свијету може задесити. Можда је управо тако морало да буде, јер сте својим животом увијек доказивали и потврђивали сваку теорију и све чему сте нас учили. Урадили сте то и Вашом смрћу!

Вјечна Вам слава и једно огромно хвала од свих Ваших гимназијалаца!

мр Бранка Љубојевић, професор српског језика

и књижевности у ЈУ Гимназији Бања Лука

Повезани чланци