Наше путешествије почиње на мјесту гдје су почеле и многе друге, велике и занимљиве, приче – на станици. Пријатна топлота прољетне ноћи, загушљиви мириси перона и гомила шарених кофера. Кренули смо из Бање Луке 15. маја у касним вечерњим сатима.
Након прве ноћне вожње осванули смо неразбуђени негдје на сјеверу Италије. Међутим, угодна пловидба бродицом након аутобуса јасан је знак да управо улазимо у Венецију, плутајући град који још називају и Краљицом Јадрана. Са водичем који нас води кроз средњовјековне улице сазнајемо за мрачну причу која стоји иза поетичног назива Моста уздаха, обилазимо Трг Светог Марка и Дуждеву палату, а уздаси се отимају при погледу ка куполама цркве Santa Maria della Salute. Многима су навирали стихови Лазе Костића док смо стајали испред овог споменика, цркве која је можда најбољи примјер безвременске љепоте. Послије цјелодневног лутања шармантним каналима и уским улицама Венеције смјестили смо се у Лидо ди Језоло.
Из Лида сутрадан путујемо ка Монаку, другој најмањој држави на свијету, која је, осим по својој површини и богатству, специфична још по много чему. Они који су имали жељу да опробају своју срећу, посјетили су те вечери један од најпознатијих казина на свијету, а поред гламурозног Париског трга обишли смо још и зграду Океанографског музеја те се прошетали дијелом стазе Формуле 1.
Пут нас води даље на запад, ка нашој сљедећој дестинацији – Љорет де Мару. Иначе топла и скоро увијек сунчана, Шпанија нас је, тако уморне након два дана у аутобусу, дочекала кишним облацима. Ипак, то ни најмање није покварило ентузијазам и добро расположење. Наредна два дана су, поред дискотеке, излазака и дружења, била резервисана за обилазак Барселоне, града који нас је све одушевио својом живом љетном енергијом и необичном архитектуром. Од Колумбовог споменика, Ла Рамбле и Готичке четврти па до Саграде фамилије, живописних паркова и познатих Гаудијевих остварења, толико тога је требало обићи за тако мало времена… и то је управо један од разлога због којег су многи стекли жељу да се једнога дана поново врате у овај град. У Националном музеју умјетности Каталоније упознајемо се са историјом и умјетношћу овог малог, али борбеног романског народа, чији језик, занимљиво, више подсјећа на француски него на шпански. Кад смо већ код језика, на овом путовању су се многима од нас исплатили сви они часови страних језика које учимо, и то на најљепши, најзанимљивији начин; могли су се тако чути разни разговори вођени на енглеском, француском, италијанском…
Посљедњег дана у Шпанији одлазимо у градић Фигерас, у обилазак музеја непоновљивог Салвадора Далија. Присјећајући се часова ликовног,
неки од нас су покушали да анализирају апстрактна дјела надреалистичког умјетника, а Дали нас је након двије године подсјетио и на Дантеов књижевни класик, својим оригиналним представљањем „Божанствене комедије“.
По повратку из музеја журило се ка широкој пјешчаној плажи у жељи да максимално искористимо посљедње сунчане сате у Љорету.
Наредног дана запутили смо се у правцу Азурне обале имајући на мапи два позната француска града – Ницу и Кан. У Ници смо се прошетали чувеном Енглеском променадом под тиркизним плаветнилом медитеранског неба, а Кан нас је угостио баш у вријеме његовог највећег догађаја у години, Филмског фестивала. Дала се тако на Кроазети осјетити свечана, узбудљива атмосфера пред приказивање свјетских филмских остварења. Након ноћења у удобном хотелу у мјесту Антиб, крећемо уз пјесму, аутобусом на пут према кући.
Као савршен завршетак, правимо паузу у Верони, граду трагичних Шекспирових јунака. Уз обилазак римске арене и старог града, шетњу, добар ручак или сладолед, био је то диван посљедњи дан за уживање, фотографисање и куповину још понеке ситнице коју ћемо понијети са овог путовања као успомену. На тргу пред полазак начињена је и заједничка фотографија цијеле групе, која ће једног дана стајати у нашем споменару са натписом „Екскурзија 2026“.
Прошло је ево већ десет дана од повратка са овог путовања, а сабирање утисака још увијек траје; издвајање најбољих, најсмјешнијих, најзабавнијих тренутака…
Оно што је сигурно јесте да ће и за оне који су много путовали, а за оне којима је ово можда био први пут да прелазе границе наше земље, ова екскурзија остати вјечно у прелијепом сјећању на пријатеље, дружења и школске, гимназијске дане.
Јефимија Клинцов, Лана Ајдер и Андреј Самарџић.
