Овог љета имала сам прилику да 20 дана проведем у Француској као волонтерка на Festival de la Paille, музичком фестивалу који се одржао 24. и 25. јула 2026. године у Метабјефу. На фестивалу наступају бројни популарни француски музичари, а ја сам имала прилику да га упознам из потпуно другачије перспективе, као дио волонтерског тима. Волонтирала сам прије, током и након фестивала, па сам имала прилику да научим много нових ствари. Радила сам све од постављања шатора и опреме, коришћења електричне бушилице, чекића и ексера, до креативнијих задатака попут сликања и израде украса. Иако је посао понекад био захтјеван, уз тако добру атмосферу и друштво ништа није представљало проблем. Посебан дио овог искуства била је група од шесторо младих људи са различитих страна Балкана, који су, баш као и ја, након пријаве били одабрани за учешће на фестивалу. Врло брзо смо постали права мала екипа. Увијек сам имала некога уз себе, некога ко ће ми помоћи, чувати ми леђа и учинити да се осјећам сигурно. Заједно смо дијелили сваки добар, али и сваки мало тежи тренутак. Поред њих, посебно бих издвојила француске волонтере и организаторе, који су били изузетно љубазни, гостољубиви и спремни да помогну. Захваљујући свакодневној комуникацији с њима, мој француски се за само неколико седмица значајно побољшао. На почетку сам тешко разумијевала неке људе, док сам пред крај фестивала већ могла сасвим нормално да водим разговоре. Осим језика, упознала сам и француску културу, обичаје и начин живота, а кући сам се вратила са много нових пријатељстава и познанстава. Сваки дан, па чак и свако вече, носио је неку нову причу. Упознавала сам нове људе, учила нешто ново и стварала успомене које ћу дуго памтити. Нажалост, ово је био посљедњи Festival de la Paille, због чега је крај био посебно емотиван. Колико год је било тешко опростити се, управо се тада највише видјело колико је овај фестивал значио људима и колико их је све што су заједно градили годинама повезивало. Када сам кренула кући, мој кофер је, чини ми се, био тежи него када сам стигла. Нисам у њега спаковала само ствари које сам донијела у Француску, већ и гомилу успомена, фотографија, нових познанстава и тренутака које ћу носити са собом још дуго. Ово искуство ми је показало колико заједништво, отвореност и добра енергија могу учинити једно љето незаборавним. Зато бих свакоме коме се пружи прилика за слично искуство препоручила да је искористи, јер неке прилике једноставно вриједи прихватити.
Марија Бороја IV9
