Radni dan je počinjala s osmjehom, a radne zadatke je obavljala na vrijeme i bez suvišnihpitanja i komentara. Prošle su godine,prošle su generacije učenika, a bogme i profesora, smjenjivali se direktori,sekretari i pomoćnici direktora, a ona je uvijek bila tu da im prva ujutrupoželi dobro jutro, ili da ih uveče,nakon nastave, isprati i poželilaku noć.Biti čistačica u našoj školi i nije lako, težak je to fizičkiposao, ali kada neko voli ovu školu i poštuje svoj posao, onda tih 35 godinaprođe u trenu. Tako smo se i mi 7. maja okupili da našoj Dijani poželimo dugživot, dobro zdravlje i porodičnu sreću i da joj uručimo prigodan poklon pokojem će nas se rado sjećati.
