

У предивну јесенску суботу, 14. октобра, у склопу рада Географске секције, више него успјешно, реализована је прва теренска настава за ову школску годину. Овај пут опредијелили смо се за Сремску Митровицу и њезино окружење.
На теренску наставу ишли су ученици других разреда, њих двадесетак, заједно са професорицом Живком Кукрић и Јасминком Мрђен. По доласку у Сремску Митровицу, граду који представља музеј на отвореном, прво смо посјетили Галерију Лазар Возаревић. У краћем предавању, кустос је упознао ученике са биографијом и дјелом истакнутог митровачког сликара, по којем галерија носи име. Након тога, ученици су разгледали његове радове, као и тренутну поставку галерије.
Потом смо се упутили у царску палату Сирмијум, једно од најважнијих ареолошких налазишта на тлу Србије, која је некада била дио раскошног и моћног римског града. Све информације о палати, као и сам локалитет, биле су изузетно занимљиве и импресивне. Прије заслуженог одмора, навратили смо до јединственог споменика у Србији, а то је споменик посвећен аутохтоној раси свиње, мангулици, и овчарском псу пулину. Након два сата слободног времена, кренули смо у специјални резерват природе Засавица у непосредној близини Митровице. Овај резерват је познат по биодиверзитету флоре и фауне, а ученици су се, у природном окружењу дружили са магарцима, босанским коњима, кравама. Ту су видјели и свиње мангулице, подолско говече, домаће биволе, пуране, овце… Ученичко одушевљење виђеним није се могло сакрити.
У Бању Луку вратили смо се видно расположени, препуни импресија, анегдота и ученичких прича, овакав вид наставе још једном је показао све своје предности, како у образовном, тако и у васпитном смислу.
П.С. За све заинтересоване, ако вас пут нанесе кроз Сремску Митровицу, препоручујем посјету јединственом Музеју при казнено-поправном заводу, са поставком Запечаћене судбине. То се стварно ријетко виђа на овим просторима.