У суботу, 23. маја, реализована је посљедња теренска настава из географије за текућу школску годину. Обухватила је 90 ученика, заједно са професорицама Ј. Мрђен, М. Ђервидом и М. Црнобрњом.
Изабарана дестинација била је град Бихаћ и непоновљива ријека Уна. На путу према највећем граду на Уни, посјетили смо тврђаву Острожац. Тврђава се састоји од средњовјековне утврде, из османског доба, дворца Лотара фон Беркса и збирке скулптура које се налазе у природном окружењу Старог града. Са својим јаким зидинама и високим торњевима, представља дворац налик на оне из бајке. Током своје богате историје тврђава је била сједиште бројних кнезова, ага, бегова, капетана , па чак и грофова, а свако је од њих оставио свој траг и печат.
Након тога упутили смо се у Бигаћ, гдје смо посјетили Капетанову кулу, једину сачувану на остацима некадашњих зидина краљевског града. Кула није само архитектонско ремек- дјело, већ и мјесто на којем су исписане бројне приче и легенде. Потпуно је адаптирана и претворена у музејски простор, гдје су смјештене сталне поставке, те је значајна у туристичкој понуди Бихаћа. Прошетали смо и Градском отоком, живописним и најомиљенијим мјестом у граду. То је простор сусрета, културе и забаве, гдје се одржавају сајмови, концерти и различите манифестације. Посебан симбол овог мјеста је скулптура „Дјевојка са Уне“, израђена од локалног камена бихацита.
Након одмора, стручну посјету заокружили смо одласком на Јаподске отоке, уникатно туристичко насеље смјештено на пет ријечни ада, у срцу раскошне зелене оазе.
У Бањалуку смо се вратили испуњени миром прекрасне природе, тиркизном бојом ријеке Уне и љепотом њезиних седрених баријера, лијепим дружењем, смијехом и живописним успоменама.
